Predmetni kurikulum Srpskog jezika (Model A)
KURIKULUM ZA OPSTANAK SRBA U HRVATSKOJ
Juni 2016
Početni optimizam je prodro čak i do nacionalnih manjina jer je napravljen veliki iskorak u činjenici da su prvi put bile uključene od samog početka reforme. Ipak, njima je dat prostor samo na polju maternjih jezika, dok se dodatnim sadržajima vezanim za nacionalnu manjinu nije posvetila nikakva pažnja
Kada je započela Celovita kurikularna reforma, činilo se da će Hrvatska po prvi put u 25 godina imati depolitizovano provođenje reforme koja se temelji na stručnosti i transparentntosti te koja dolazi od same baze, od praktičara, odnosno od učitelja i drugih obrazovno-vaspitnih radnika i stručnjaka.
Početni optimizam je prodro čak i do nacionalnih manjina jer je napravljen veliki iskorak u činjenici da su nacionalne manjine u ovu reformu prvi put bile uključene od samog početka. Ipak, njima je dat prostor samo na polju maternjih jezika (konkretno za Srpski jezik po modelu A i C), dok se dodatnim sadržajima vezanim za nacionalnu manjinu, a koji se uče u sklopu nacionalne grupe predmeta u okviru modela A kao što su Istorija, Geografija, Muzička kultura/umetnost i Likovna kultura/umetnost, nije posvetila nikakva pažnja. Još jednom se pokazalo da se specifični problemi nacionalnih manjina ne mogu rešiti „preko noći“ i da je potrebna celovita reforma društva, a ne samo obrazovanja da stvari krenu nabolje. Ipak, neosporna je činjenica da je Celovita kurikularna reforma s aspekta nacionalnih manjina isto toliko značajna kao i za celo društvo i obrazovnu zajednicu u celini.
Na samom početku se postavilo pitanje: koliko je ova kurikularna reforma značajna za obrazovanje srpske nacionalne manjine u odnosu na koncept i sadržaje koji su dosad postojali te koji su ključni ciljevi i u čemu su bitne promene?
Nakon završenog rada na Predlogu nacionalnog kurikuluma za nastavni predmet Srpski jezik (model A) pokazalo se da je ključni iskorak u činjenici da će srpska nacionalna manjina, koja je dosad imala svoje obrazovne planove i programe (barem što se tiče modela A), ovom reformom dobiti jedan temeljni, razrađen i precizan dokument koji će sveobuhvatno definisati sve bitne postavke celokupnog obrazovnog procesa za našu manjinu: ishode učenja sa preporukom sadržaja, potrebne satnice, metode (načine izvođenja), obrazovne ciljeve koje želimo da postigemo itd. Što se pak tiče ključnih ciljeva i bitnih promena treba reći da smo nastojali da pratimo sve one promene i novine koje su predviđene u novom reformskom obrazovnom procesu, a kao najvažnije je usmeravanje obrazovnog procesa prema razvoju kompetentnih veština, a ne dominaciji usvajanja sadržaja i gradiva.
Ipak, morali smo imati na umu i činjenicu da naši srednjoškolci često upisuju fakultete u Republici Srbiji na kojima polažu i Srpski jezik i književnost kao prijemni ispit te smo vodili računa o „poklapanju“ književnih dela, izučavanju književnoistorijskih epoha i drugih nastavno-obrazovnih sadržaja.
Specifičnost učenja i poučavanja Srpskog jezika u Republici Hrvatskoj ipak je došla do izražaja. Naime, kao osnovna svrha učenja i poučavanja Srpskog jezika ističe se razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku, poštivanje, čuvanje, negovanje i prenošenje tradicije i kulture, podsticanje razvoja integriteta, kulturnog i nacionalnog identiteta, osećaja nacionalne pripadnosti, ali i pripadnosti evropskoj zajednici, te osposobljavanje za život u multikulturalnom društvu.
Stvarajući ovaj dokument imali smo na umu da maternji jezik predstavlja bogatstvo u koje je utkano celokupno iskustvo, znanje i kultura jednog naroda pa stoga učenje i poučavanje maternjeg jezika ima suštinski značaj za intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj učenika. Vladanje maternjim jezikom je temeljna kompetencija koja predstavlja polazište za učenje svih drugih predmeta i zato se uči na svim vaspitno-obrazovnim nivoima i ciklusima.
Učenjem i poučavanjem Srpskog jezika učenici se osposobljavaju da pravilno govore i pišu na srpskom jeziku, upoznaju najznačajnije pisce i dela srpske književnosti, osposobljavaju se za samostalnu interpretaciju različitih umetničkih, ali i neumetničkih tekstova, postepeno proširuju saznajne vidike, razvijaju kritičko mišljenje, originalna gledišta, kreativnost, samopouzdanje i preuzimaju inicijativu, aktivnu i odgovornu ulogu u svom obrazovanju, ali i u životu svoje nacionalne zajednice.
Predmetni kurikulum Srpskog jezika takođe učiteljima pruža mogućnost usaglašavanja planiranih nastavnih sadržaja sa sadržajima drugih predmeta kad god je to svrsishodno, što učenicima pruža potpunija i trajnija znanja, veštine i sposobnosti. Stoga, preporučuje se projektna nastava sa posebnim naglaskom na kulturnu baštinu Srba u Hrvatskoj.
Dakle, postavlja se pitanje da li će novi kurikulum podstaknuti i veće zanimanje Srba za školovanje na svom jeziku i pismu, šta ova kurikularna reforma može doneti srpskoj nacionalnoj manjini te koliko je uopšte obrazovni sistem za nacionalne manjine (škole, opremljenost, sredstva za udžbenike itd.) spreman provesti kurikularnu reformu?
Naime, pošto je težište obrazovnog procesa na razvoju kompetencijskih veština, a ne na dosadašnjem pukom „usvajanju“ gradiva, sistem nastave, pristup, metode i oblici rada su osavremenjeni. Projektna nastava, istraživanje naše tradicije, kulture i književnosti te drugih nastavnih sadržaja isključivo kao samostalni rad učenika, učestvovanje u raznim kulturnim manifestacijama, posećivanje kulturno-verskih ustanova i drugo, treba da razvije svest da je maternji jezik najvredniji izraz identiteta jer učeći o svom jeziku i kulturi bolje upoznajemo sebe, svoj narod i nasleđe, više cenimo sebe i postajemo sposobniji da uvažavamo ostale kulture i narode. Upravo posebni obrazovni sadržaji, novi pristupi u ovladavanju obrazovnih veština, bolja organizovanost itd., biće dodatni impuls i motivirajući faktor za podizanje ukupnog kvaliteta, obima i učinkovitosti obrazovanja unutar srpske zajednice, a znamo da se srpska zajednica upravo na području obrazovanja suočava s velikim problemima i izazovima. Sve to treba da bude dodatna motivacija i kod roditelja i kod dece, da se ulože i dodatni napori za njihovo uspešnije obrazovanje. Takođe, treba imati na umu da školovanje po modelu A omogućava učenicima ne samo da se aktivno uključe u rad i bitisanje srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, odnosno u njen opstanak na svojim vekovnim ognjištima, već i da im se po uspešnom završetku srednjoškolskog obrazovanja pruža mogućnost da se, ukoliko to žele, opredele za nastavak školovanja na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji. Dakle, naši srednjoškolci imaju dva izbora – fakulteti u Hrvatskoj ili u Srbiji.
Što se tiče materijalnih uslova i sredstava za ovu reformu svakako da će trebati mnogo napora i rada da se osiguraju stvarne materijalne pretpostavke za uspešnu realizaciju. Takođe, ova reforma u mnogočemu menja obrazovne pristupe i obrazovni proces u celini i to će bez sumnje posebno zahtevati mnogo novog usavršavanja i priprema na svim područjima, novih koncepata i naravno novog mentaliteta celog društva. Ipak, treba imati na umu da srpska nacionalna manjina ima dovoljno stručnog kadra koji može u potpunosti da pokrije sva nastavna područja i da je izdavanje autorskih udžbenika u porastu. Štaviše, naša manjina među svim ostalim prednjači u njihovom broju. Dakle, mogućnost primene kurikuluma je itekako moguća.
Pored svega ovoga postoji i vrlo važno pitanje koje se postavljalo i pre Celovite kurikularne reforme, a to je: da li će posebni obrazovni programi za srpsku nacionalnu manjinu dovesti do segregacije? Odgovor glasi da je sam model A kao i kurikulum Srpskog jezika postavljen upravo tako da ide protiv bilo kakve diskriminacije. Ostvarivanje prava na školovanje na maternjem jeziku i pismu ne može se doživeti kao neka vrsta segregacije, posebno ako se znaju specifičnosti takve nastave. Naime, takva nastava omogućava da se u opšte obrazovne sadržaje uključe manjinske vrednosti, vrednosti tolerancije, različitosti, multietničnosti, interkulturalnosi, međusobnog obogaćivanja i slično. Treba da se istakne da naše škole nisu zatvorene već po ovom modelu nastava je ponuđena i drugoj deci koja za to pokažu zanimanje i koja bi zajedno sa srpskom decom pohađala nastavu na njihovom jeziku i pismu. Dakle, svi bi trebalo da budu na dobitku kao i društvo u celini. No, to kako će teći afirmacija tih vrednosti ne zavisi uvek samo o dobro osmišljenim kurikulumima i obrazovnoj reformi u celini. Nažalost, Celovita kurikularna reforma ne može sama da doprinese boljoj percepciji i boljem položaju nacionalnih manjina kao ni slabljenju predrasuda i diskriminacije prema Srbima. Tu značajnu ulogu ima uža i šira društvena zajednica, obrazovni sistem u celini, porodica, verske zajednice i mediji. To je zahtevan i složen proces za koji svakako ova kurikularna reforma postavlja dobre temelje.
* prof. Ljiljana Bajac članica je SRS za izradu Predloga nacionalnog kurikuluma nastavnog predmeta Srpski jezik (model A)