Časopis Prosvjeta

Раздобље уочи 8. и 9. маја, Дана ослобођења Загреба и Дана побједе над фашизмом, односно Дана Европе, било је богато пригодним догађајима. Мрежа антифашисткиња Загреба је од 4. до 8. маја у Српском културном центру, Мултимедијалном клубу МаМА и КИЦ-у у Загребу уприличила богат програм који се кретао од разговора о активизму и организирању у доба хиперполитике и стања међу младим књижевницима и пјесницима до водњанског филмског вала и промоције књиге Зидови памте: Визуална етнографија политичких графита из Другог свјетског рата и пораћа у Истри. У оквиру програма ZborXоp промовирао је албум Партизанске с осам пјесама од којих је шест отпјевао у дупке пуној дворани клуба МаМа.

Годишњице побједe биле су прилика и за подсјећање на жртве. Бројне делегације положиле су вијенце на Мирогоју и Дотршчини, највећем загребачком стратишту, на којем је живот изгубило око 7000 грађана Загреба. На сам Дан ослобођења Загреба одржана је свечана академија у малој дворани КД Ватрослав Лисински на којој је градоначелник Томислав Томашевић нагласио да је Загреб био, јесте и остат ће антифашистички. У вечерњим сатима на другом по величини усташком губилишту Раков Поток, уприличена је меморијална умјетничка интервенција Види, врата су отворена аутора Марка Тадића и кустоса Саше Шимпраге у организацији Документе.

С обзиром да се тих дана одржавао и 13. по реду Фестивал повијести Клиофест, било је и промоција књига. У Српском културном центру 7. маја представљено је треће, допуњено издање књиге Два курира Драге Мажара, народног хероја, познатог политичког радника и драмског писца. Ријеч је о роману чија радња прати двојицу младих курира, Сулејмана из Бањалуке и Марка из Кнешпоља, чију су обитељ побиле усташе, а који се као фиктивни ликови мијешају са стварним личностима и пролазе кроз догађаје из Другог свјетског рата. О књизи чије је прво издање објављено 1950. а друго 1972. говорили су Лујо Парежанин, Марко Мисирача и Владан Вуклиш, уз модерирање Анете Владимиров.

Дана 8. маја у Националној и свеучилишној књижници у Загребу одржана је промоција књиге у издању Просвјете Милан Дурман. Хисторија, критика, политика: изабрани списи. О књизи аутора који је погинуо у априлском рату 1941. говорили су предсједник Просвјете Никола Вукобратовић, писац предговора Енис Зебић, Чедомир Вишњић и Божо Ковачевић, отварајући теме релевантности изабраних текстова, њихова значаја данас, као и друштвено-културног контекста Дурманове свакодневице.

Истог дана у Књижници Богдана Огризовића промовирано је реиздање ратних мемоара Славе Огризовић Загреб се бори, у којима та чланица покрета отпора и партизанка, а након рата новинарка, описује живот у Загребу за вријеме режима усташког поглавника Анте Павелића и НДХ. Књижница у којој се промоција одвијала носи име по њеном мужу, загребачком интелектуалцу и илегалцу којег су с још 15 илегалаца усташе након мучење и без суђења, а за одмазду након партизанских акција у околини Загреба, објесиле на цести према Дубрави. Мемоарски записи Загреб се бори, први пут су објављени 1977. године.

И на крају Трњански кресови, манифестација која је на савском насипу, на мјесту гдје су први партизани 8. маја 1945. ушли у град, окупила преко 7000 учесника свих генерација, од дјеце и омладине до старијих људи који су се сјећали какви су били Кресови прије рата и за које је то традиција. Иако су прије скупа друштвене мреже брујале да се тамо скупити на хиљаде „национално свјесних“ Хрвата који ће „погасити и кресове и публику“, оно мало што их се скупило, прошло је као њихови идоли 1945. Надгласани и надбубњани, након неког су се времена покупили.

Свјетски дан књиге, 23. априла, Централна библиотека Срба у Хрватској у Загребу обиљежила је предавањем поводом 130. годишњице рођења Саве Шумановића, једног од најважнијих српских сликара прошлог вијека. Хисторичарка умјетности, кустосица Невена Петрић, упознала је велики број присутних о загребачком периоду његовог стваралаштва од 1914. до 1925. који је, како је нагласила, недовољно познат јавности. „Тај загребачки период је изузетно важна фаза његовог опуса јер представља формативне године, од школовања и првих изложби до излагања на Прољетном салону, као и трагања за сопственим изразом и стилом. Тешко да би било његовог најзначајнијег каснијег стила у Шиду да није било загребачког који га је оформио и као умјетника и као особу“, казала је Петрић.

У Пули је 29. априла увечер одржана прва вечер новог циклуса филмског програма „Изван кадра“ који организира пулски пододбор „Просвјете“. Разговор с редатељем Данилом Шербеџијом, водио је професор повијести и филмофил Игор Шапоња, након чега је приказан његов филм 72 дана. Вечер је протекла у опуштеном тону, у којем су се испреплитали филм, особне успомене и промишљања о ширем друштвеном контексту. Шербеџија је одмах на почетку истакнуо своју повезаност с Пулом гдје је започео рад на свом првијенцу. Говорећи о каријери, подсјетио је на успјехе филмова Тереза37 и Дражен, при чему је за први рекао да му је особно најдражи, док је други био најгледанији у хрватским кинима.

Програм „Изван кадра“ наставља се током године новим сусретима с истакнутим филмским ауторима.

У организацији Координационог одбора СКД-а „Просвјета“ за источну Славонију, Барању и западни Срем и ове се године одржавају Дани културе Срба који живе на том подручју. Свечано отворење ове 29. по реду манифестације уприличено је 25. априла у Српском културном центру у Осијеку. У програму су наступили Мешовити хор тамошњег пододбора „Просвјете“, пјесник и водитељ књижевне секције осјечког пододбора Миленко Васиљевић Чико и чланица секције Наташа Цвијанчевић, Дечји хор Јаворчићи који дјелује у саставу Вуковарског српског певачког друштва Јавор, као и Дечји хор Сањалице из боровске „Просвјете“. Након свечаног отварања манифестације у Осијеку, 26. априла у Бијелом Брду одржано је Песничко вече, а боровска „Просвјета“ 29. априла била је домаћин Смотре литерараца. Слиједе Смотра рецитатора, Драмско вече и Ликовна колонија. Свечано затварање традиционално је у Белом Манастиру 29. маја. Током манифестације учесници ће показати стваралаштво свих 18 пододбора „Просвјете“ на том подручју. Манифестација сваке године окупља 500 до 600 учесника.

Два вијека Матице српске, основане 1826. у Пешти, као најстарије српске културне институције, свечано су обиљежени на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније, у срединама гдје је значајан број припадника српске заједнице. Низом програма који су окупили представнике културног, црквеног и јавног живота, организатори су указали на значај Матице кроз хисторију у књижевном, језичком и научном смислу. Обиљежавање јубилеја почело је у Трпињи, родном мјесту Јосифа Миловука, једног од оснивача. У цркви Вазнесења Господњег служен је помен, а предсједник Матице српске Милан Станић истакао је значај хисторијског наслијеђа и континуитета идеје. У оквиру програма у Трпињи одржане су и креативне радионице за дјецу.

Централна манифестација одржана је у Српском дому у Вуковару. Директор Дома Небојша Видовић указао је на нераскидиву везу српских институција, удружења и установа с Матицом.

У оквиру академије наступио је хор Јавор, а представљена је и књига Завети Матице српске Ивана Негришорца. У склопу академије постављена је изложба Уздарје пчелињем јату – задужбинари Матице српске, ауторке Јелене Веселинов.

Након Вуковара, обиљежавање јубилеја Матице српске настављено је у свечаном академијом у Белом Манастиру на којој је о хисторијском развоју и мисији Матице српске говорио њен генерални секретар др Милан Мицић. Научници Драган Тубић, Јелена Веселинов и Александра Новаков својим су излагањима освијетлили кључне личности и тренутке који су обликовали рад ове установе кроз првих 200 година постојања. Наступили су пјесник Ђорђе Нешић, најмлађи чланови Фолклорног ансамбла Чувари традиције барањских Срба те СКУД Јован Лазић, а одржане су едукативне радионице за дјецу и ученике.

Обиљежавање је завршено 23. априла програмом у Српском културном центру у Осијеку гдје је представљен Српски биографски речник.

У дворани Средишње библиотеке Срба у Хрватској 20. априла одржана је књижевна вечер на којој је новинар, уредник и публицист Ђорђе Рандељ представио три књиге Откриће Библије, Патријарх Павле, светац којег смо познавали и своју аутобиографију Патетична симфонија детињства. О ауторовом лику и дјелу говорила је Неда Мимица – Дукић, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, истичући да је Рандељ био новинар и уредник књижевних издања у новосадском Дневнику, као и уредник културе на новосадској РТВ Војводина, писао је за Независне новине, организирао је Новосадски књижевни фестивал, а девет година био је на челу новосадског Српског народног позоришта. Написао је 25 књига разних жанрова, појаснила је. Рандељ је говорио о свом новинарском боравку на Косову гд‌је се дружио с тадашњим епископом рашко-призренским, а потоњим патријархом Павлом.