POEZIJA
ŠRAPNELI
Decembar 2016
Danilo Lučić (1984) rođen u Beogradu, završio osnovne i master studije na beogradskom Filološkom fakultetu, na katedri za srpsku književnost. Objavio zbirku pesama “Beleške o mekom tkivu” (SKC Kragujevac), za koju je dobio Brankovu nagradu za 2014. godinu. Uređuje portal za književnost i kulturu glif.rs, a urednik je u izdavačkoj kući Kontrast izdavaštvo. Organizovao pesničke večeri ARGH! Bavi se fotografijom i video formatima, objavljuje poeziju i prozu u štampanoj i elektronskoj periodici. Živi i radi u Beogradu.
ako savladanom neprijatelju produžiš život
svojim monologom trijumfa siguno ćeš izgubiti •
rekao mu je da njih dvojica zapravo nisu toliko različiti.
naivčina se na to i ovaj put uzvrpoljila • smrt od nestašice
lekova, smrt od samoće, smrt od male penzije, smrt od sramote,
smrt u izlizanoj fotelji pred načetim pivom i hladnom pastom •
sva sreća da nije to u pitanju, takve smrti se odbijaju •
nije kasno, pridruži mi se • do vraga s tobom • (briše pljuvačku
s lica, polako, pa sve energičnije) • šta li je u ovoj mračnoj
prostoriji ono pravo oružje ili oruđe? vreme nepovratno curi,
a tenzija raste kao plik • onaj uvodni seks je došao prerano.
ono medno dupe, one zrele butine, one ukrućene bradavice •
burence je silovito škljocnulo na svom tranzitu i metak je sad
u kući smrti • ali neko uvek uđe, neko se pojavi, ili nešto •
svetlo i novo, jer te se stvari neminovno iskoprcaju • BANG! •
zadnja misao mu je bila dokle će više umirati
ahmatowitchu • ne mogu i dalje da te povežem
sa ovim digitalnim svetom • a sa kojim moramo
da se kako znamo i umemo svikavamo • možda
si previše dugo postojao kao ime i prezime
na koricama drage i bliske knjige • a sada kada se
stvorio kanal komunikacije gde na drugom kraju
treba da bude neki čovek to neće tako lako da se
uhvati za svest • čudno mi je svaki put kad
se setim ili pomislim da zapravo mogu da ti pišem i da
pričam sa tobom • dugo si kažem bio stih i slova • čak
i onda jednom kada si nam bio gost u onoj kući • nije
te zapravo bilo na horizontu mojih živih bića • ostao si
izgleda ahmatowitchu nekakva avet teksta •čovek-pesma
- neljudsko biće što se uvek obraća bez glasa • zato mi ne
zameri što mi evo treba uvek neko vreme da se setim da
postojiš • da mogu od tebe da dobijem a i da ti pošaljem reč
pružila je iznemogla i nepokretna ruke prema meni •
prihvatio sam zagrljaj da osetila na mom vratu kako kulja
krv • i kako u mom znoju nema smrada od lekova • tako
se na umoru nasmejala i rekla „Dobro je, srećo, dobro“
- sreća mi je kad samrtnicu nahranim • i prepovijem • jer
sam samo tada živ • samo tad sam čovek • znam i ja da
će me jednom odavde iseliti i više me nikad neće vratiti
- sećam se „gde si bila kad je u smrti/neko rodio majku“ •
zato što se o njoj piše • a ona ne usložnjava već samo
umnožava • nisu u noćima strašni jauci što ih oparaju • već
one nesnosne tišine što posle njih eksplodiraju • tad se više
ne zna šta dalje i kako • ruke su slomljene • oči su bušne
u dubokoj noći • kroz ulazna vrata stiže nevidljiva svita
- razmešta se duž zidova sobe • osmesima kao da mučenici
čestita • gospodarica ceremonije stiže poslednja • elegantno
će preseći žicu • tada se jaucima najavljuje početak slavlja
NASLOV
objekat za letenje
zamrznut u nečemu?
krug pod opsadom kocke
telo od soli koje ližem u uspomenama
vrtlog u vrtlogu
Grozno.
sloboda žulja i širi se kao alergija kožom
izlomljene stranice knjige puštene unazad
svršene pripreme za eksperimentalnu pobunu
konstantno sladak jezik
nigde ni trunke azurne
ČARNOJEVIĆ: (navlači bele rukavice) Gde je život?
u čekanju
u čekanju
KONZUMACIJA RADNJE
glagoli za razaranje žive sile
ovo je zapravo najbolje što mogu
mora se ustanoviti odgovornost za vreme
lenjo. nagojeno. zaglavljeno u otvoru za vrata.
u Nipponu mi je kupljen foto-aparat
ima dijakritiku
koja pokreće mehanizme
kako ljudi govore istim jezikom
a da se nikad u životu nisu videli
niti zavoleli
kajgana i u njoj kari i origano u njoj
jutra koja počinju mojom sobom
podlistak Poslovi išaran nekakvim tekstovima
otac mi je počeo da gleda rijaliti emisije
a ja čupkam nokte
dobro smo i lepo nam je ovde
ALGEBRA TROPA
taština je sve
i ona sa čovekom pada u prašinu
bele stabljike labudova
nedelje što nas bude kraj novih ljubavnika
zubi se isperu kafom
na vratu dremaju duboki kolutovi mirisa
napad plesa u vidu refleksa
kasnije ću te upoznati sa jednom što toči hladna vina
sažvakane vilice ko slatkiš
crkva svetog maka
ja sam planina na koju ne mogu da se popnem
ne prepoznajem umore što su minuli
pre ili kasnije
moraš biti bog
Ibid.
Treba sići u donje podrume pune prvobitnog mraka ali u tren pred iskru Tamo je bunar na čijem je dnu kalpak sa bivoljim rogovima i slomljen mač kojima nam mrtvi kroz naslage vremena tutkaju istoriju u šake a mi mlečni ukipljeno stojimo Ljudi su mali za tu istoriju koja najčešće balavi na teškaše i ti su ljudi mali slani crni kao suncokret i vlaga se skuplja u njima Zastave su prekrojene u zavese jer smo stari i iznemogli kao rock ’n’ roll Ime će se davati samo onome bez čega se ne može i to će biti proizvodnja po najkontemporalnijim standardima Obezglavili smo tolika pitanja a bez glave i aždaje još malo trče po dvorištu Vreme nam je zarobljeno kavezima u obliku dečjeg tela a to mi je polit-poetička parola isto kao i budućnost Moraš proći očitavanje kapilara i testiranje žlezda na terorizam da ti se odobri pristup inauguraciji mesije pred zaparloženim kolektivnim iskustvom A on bez straha od antropološkog pesimizma korača jasno kao dan kao mladost kao san i govori: Poetica progeria.
Ibid.
Ako me već označiš brendom terminologije makar imaj svesti šta mi time sve oduzimaš Rekla sam ti već da si mi potreban kao muholovka i da se trudim da mi primanja budu čestita i učestala Brijem se ali se i depiliram i u tome vidim neki svoj suštinski podvig koji ti uskraćuje pravo na pitanja Imao sam česte posete vikendima i posle svakog bih noći provodio pokušavajući da progutam svoj jezik Bailey Jade ne zna šta je ali može znati sigurno da je nešto što ja žudim dok prolazim među srećnim umotanim ljudima I zubi i duša su mi čisti pa sam zato možda jedva osetila prvi žar cigare koji sam uklopila u mozaik kože Osmatrala sam sebi seme kako se sliva niz butinu a izgledala sam kao bračno putovanje Takvo je vreme prema nama da nas razlikuje samo u internet kategorijama Hteo bih jednom da napravim kućicu i u njoj malo čajnog posuđa da izgazim nepristojnom štiklom Ja sam festival na stomaku i krećem se na pesnicama tražeći tople supe časovničarima Molim vas kada mi budete dolazili čudovište se odmara na uzici i ne voli da ga bude ukoliko nije u pitanju sladoled sa pistaćima Negujem nokte tako da budem sama sebi najlepšа jednog dana kada dođe vreme za otkup.
Ibid.
Dogodi se ponekad da kao što je cement pronađen mnogo pre nego što je stvorena tehnologija za proizvodnju cigli u meni dođe do stvaranjа rečenice za koju još uvek nema konteksta u koji bi se kako treba uzglobila i relativno brzo ta se rečenica pretvori u bombu koja bi svakog časa mogla da eksplodira ostavljajući za sobom pustoš logoreje.