Nedavno objavljena Mrkaljeva knjiga kapitalno je djelo domaće historiografije, studija slučaja područja Gline u vrijeme Drugog svjetskog rata u kojem se autor minucioznom primjenom najboljih praksi povijesne znanosti uvjerljivo obračunava s pokušajima osporavanja i umanjivanja zločina fašizma
Kroz projekat smo želeli da pre svega mladim devojkama pokažemo kako je regionalna ženska solidarnost dovela do stvaranja prekograničnih mirovnih i antiratnih pokreta. U vremenu kada javnim diskursom dominira govor mržnje, strah i rat, želeli smo da ukažemo na to da smo sve ovo već preživeli i da i danas moramo da gradimo mostove solidarnosti i držimo se zajedno, objašnjava Milena Berić iz KROKODILa
Према попису становништва из 1991., Велики Градац је имао 708 становника и солидну перспективу. Међутим, распад Југославије и рат који је услиједио након њега зауставили су даљњи развој. Тридесет година послије било је свега 80 житеља, углавном старијих, а према процјени 87-годишњег Стојана Боројевића тренутно их је око 30, међу којима и три младе породице с дјецом
На преображају сеоског друштва радило се не само редовним путем, подизањем образованог нивоа становништва преко школа, већ и трудом истакнутијих појединаца. Тако је у јануару 1927. Миле Комљеновић основао „Српску земљорадничку задругу“ у Великом Градцу и покренуо „Домаћински течај“, што је у селу имало значајног одјека. Према попису становништва из 1931., Велики Градац биљежи дотад рекордан број становника – 1257
Na temelju sedmogodišnjih intervjua i bogate građe autorica pokazuje snažan kontinuitet stavova Biljane Plavšić posljednjih trideset godina. Zašto je Plavšić priznala krivicu, kako je provela vrijeme u zatvoru te kako danas gleda na događaje od početka rata do njezinog puštanja iz zatvora, predstavljaju ključna istraživačka pitanja ove knjige
