Antun Gustav Matoš, kultna figura hrvatske književnosti i kulture, u dva je navrata „izbjegao“ u Beograd s kojim je imao kompliciran odnos. Iako dosljedno na pravaškoj političkoj liniji, koja je implicirala i negativan odnos prema srpskom identitetu, osobito u Hrvatskoj, Matoševi stavovi o međunacionalnim odnosima kompleksniji su nego što se ponekad predstavlja
У другом делу етнолошко-антрополошког есеја о улози нематеријалног културног наслеђа у савременим друштвима, аутори дају конкретне предлоге за деловање научника у успостави друштава које заједничко, па и проблематично наслеђе, деле без искључивања, условљавања и хијерархија
Liječnik, borac, general i ambasador Gojko Nikoliš u nekoliko je prijelomnih trenutaka jugoslavenske historije javno reagirao komentirajući hrvatsko-srpske odnose, osobito iz pozicije Srba u Hrvatskoj, kojima je porijeklom pripadao. Međutim, njegovi stavovi bili su nijansiraniji nego što to historijska memorija često priznaje
Доносимо први део етнолошко-антрополошког есеја о улози нематеријалног културног наслеђа у савременим друштвима, са посебним нагласком на изазове ношења с дељеном традицијом у региону Југоисточне Европе, као својеврсној лабораторији сећања
I na sjednici komisije za historiju Partije i u razgovorima na Tuškancu (ili u Opatičkoj 10 – sjedištu Instituta) glavna je teza bila ista – zapostavljenost Hrvatske, njezina obespravljenost u Jugoslaviji, potlačenost Hrvata a supremacija Beograda i općenito Srba u svemu i svugdje. Sad kad je od tih davnih događaja prošlo više od pola vijeka i kad su svi neposredni akteri otišli s ovog svijeta, može se bez osobitog pretjerivanja reći kako su diskusije iz tih knjiga uveliko pridonijele raspadu zemlje i ratu do kojeg je došlo tridesetak godina kasnije