Časopis Prosvjeta

PROZA

PESAK VRUĆ KAO STAKLO

PIŠE: Ana Miloš

Septembar 2018

Ana Miloš (1992) rođena u Beogradu, živi u Pančevu. Tu i radi, kad mora. Objavila svoju prvu priču u “Rukopisima 39”. Dobitnica nagrade “Miodrag Borisavljević” za najbolju kratku priču 2016. godine. Objavila priče na internet portalima: strane.ba, eckermann.org.rs, blacksheep.rs, Suština poetike...

Napustili smo grad, prošli kroz dva prigradska naselja i dokopali se auto-puta koji je na kraju trebalo da nas dovede do mora.

Avgust je bio sparan i vreo, ali krenuli smo u pola šest ujutru. Sunce se nije videlo, no bilo je svetlo. Plavičasto. Čak prohladno.

Tata je vozio, iako sam ja htela da budem za volanom. Pogledao me je, namigivao i smeškao mi se.

Torbe su bile u gepeku. Zadnje sedište je zjapilo prazno. Delovalo je preteće, tako crno i nepopunjeno.

Možeš da se ispružiš iza. / Nisam umorna. / Ne moraš da spavaš. / Samo da se ispružiš. / Neću. / Kao da sam u taksiju.

Nasmejao se. Pucnuo prstima i pokazao na kasetu. Otvorila sam je i prelistala futrolu s diskovima. Bili su označeni ljubičastim markerom, oblastim, nežnim rukopisom.

Šta ti se sluša? / Zna se.

Bilo mi je dosta svega toga, ali nisam htela da mu kvarim ugođaj. Sve je moralo da bude kao i ranije. Pronašla sam CD na kojem je pisalo domaćica i stavila ga u plejer. Auto je usrkao presijavajuću ploču i u kolima su se porvali ex-yu nostalgija i huk vetra s otvorenih prozora.

Iako smo zujali 140 na sat, promaja više nije mogla da nas rashladi. Sunce se uspelo visoko i pržilo nas kao mrave. Zatvorili smo prozore, uključili klimu, a ja sam to iskoristila da utišam muziku.

Ne sviđa ti se? / Preglasno je. / Hoćeš sendvič? / Neću sad. Znaš gde se jedu sendviči.

Pokušala sam da se nasmešim, ali mislim da je to više bila grimasa nego toplo izvijene usne. Klimanje glavom je, ipak, potvrdilo razumevanje.

Stali smo kraj izvora nasred planine. Tata i mama su mi uvek pričali kuda idemo, šta vidimo na levom, a šta na desnom prozoru, šta je ispred nas. Slabo sam pamtila. Nisu me zanimale te stvari. Nikad. Tata nije prestajao. Sve mi je opet objašnjavao, mljackajući bananu i grickajući štapiće koje sam mu stavljala u usta. Ipak, znalo se gde se staje za sendviče.

Malo odvajanje kraj puta bilo je prazno. Kamen od kojeg su lokalci napravili česmu, metalna cevčuga koja izvire iz brdašca i voda što leči slepe, bolesne, nerotkinje i sve fališe ovog sveta.

Očekivano, rasplakao se. Čula sam ga jutros kako rida u svojoj sobi i znala sam da će –  kao mrvice hleba – ostavljati svoje suzice duž celog puta.

Izvini. / Hoćeš maramicu?

Odmahnuo je glavom. Izduvao je nos i obrisao oči salvetom od sendviča. Razmazotina majoneza mu je ostala na obrazu. Prsla sam u smeh, a on me je gledao poput zbunjenog deteta. Palcem sam mu obrisala majonez, pokazala mu prst i polizala ga. Smejao se i on.

Došlo je vreme za strani rok.

Stali smo još dva puta, pre granice; ja da piškim, pa on da piški. Na graničnom prelazu je bila gužva, potrošili smo sat i po vremena i ispržili se u usijanom automobilu. Odmah posle granice smo stali na prvoj pumpi da dopunimo gorivo.

Hoćeš ti da voziš?

Stali smo još jednom, da se proteglimo i popijemo malo vode. Zamenili smo mesta.

Sad kreću serpentine. Bolje ja da vozim.

Kao da je predvideo da će nešto da se desi: na jednoj od krivina, baš u trenutku kad se more pojavilo daleko u podnožju planine sa koje smo vijugali nadole, kamion je zaobilazio trojicu biciklista i zamalo nas udario. Tata se povukao koliko god je mogao uz kamenu ivicu, zaštićenu žicom protiv odrona. Trubio je, ali kamion je nastavio i za centimetar nas je promašio. Ostali smo čitavi, ali tata je pobesneo. Urlao je i udarao levicom po volanu, a kad se smirio nastavio je da gunđa. Njegova besna pitanja upućena meni (da li sam dobro, da li sam videla šta se desilo, da li mogu da verujem, da li sam zapamtila tablice, itd.) bila su njegove psovke na koje nisam odgovarala, već sam samo klimala glavom, gledajući ispred sebe, očekujući novi užas. Katastrofa nije pretila više spolja, već iz enterijera. Tata je usporio, odvojio se na maloj izbočini kraj puta, ugasio motor i zaplakao tako da se ceo tresao. Sakrio je lice u šake, ali toliko jako je sve to proživeo da su mu se uši i vrat zacrveneli, a kroz prste i dlanove probijale su se bale i suze.

Pustila sam ga da se primiri i tek kad je ridanje zamenilo tiho cviljenje, oprezno sam ga zagrlila, mazila po glavi i tešila.

Izvini. Molim te. Samo ti pravim sranja. / Ne izvinjavaj se. Sve je u redu. / Nije mi jasno zašto ne mogu da paze.

Slegnula sam ramenima, ponudila mu maramice i pogladila ga po vrelom, mokrom obrazu.

Smirio se i nastavili smo put ćutke. Bossa nova je izvisila i bila sam pomalo zahvalna kamiončetu što sam zbog njega bila pošteđena poslednje muzičke etape.

Odseli smo u pansionu u kojem smo odmarali svake godine. Letovanja su bila religiozno poštovana u mojoj porodici i ma kakva situacija s parama bila u kući uvek se nalazilo za tih deset dana.

Priobalje se dosta promenilo za poslednjih desetak godina. Mnogo više smeća u moru i na obali, mnogo više cene, a paradoksalno mnogo manje mesta na plažama.

Žena koja iznajmljuje sobu najednom mi se učinila jako starom. Za tih godinu dana našeg odsustva uspela je da postane baba. Pamtim je kao lepu, čak zgodnu, s crnom kosom u kojoj poput traka od soli ponosno nosi sede. Zato je skoro nisam prepoznala. Cela kosa joj je bila sivkasta. Kese ispod očiju otežale i otečene. Svuda po telu su joj se pojavile staračke pege. Ipak, bila je živahna kao i ranije, prijatna do neprijatnosti i pričljiva.

Presvukli smo se, zgrabili peškire i kremu – spakovali smo ih na vrh kofera – pa se odmah spustili dugačkim, kamenim stepenicama do najbližeg kupališta. Sunce je tuklo nemilosrdno, na plaži je bilo pusto, ali nas nije bilo briga. Bacili smo stvari na šljunak i zagacali po slanoj vodi.

Nešto mi je bljutavo more. / Ti si bljutava!

Tata me je prskao, a ja sam se bezuspešno branila šakama. Onda sam uskočila cela, zaronila do dna i zaplivala. Otvorila sam oči. Bilo je mutno, puno čestica i sitnih predmeta. Izronila sam, zabacila rukama kosu na potiljak i treptala, hvatajući vazduh.

Pećiće te oči. / I tebe će.

Skočila sam na tatu i pokušala da ga potopim. On se opirao, a onda sam osetila kako mu jedna noga posustaje, pa sam se cela popela i oslonila na njega, dok nije odustao. Bila sam na njemu, a on je čučnuo u plićaku i svom snagom se otisnuo o dno, katapultirajući me metar i po od sebe. Kad sam izronila, zatekla sam ga zacenjenog od smeha. Ceo se presijavao od kapi vode u koje je prodiralo sunce i rasprskavalo se u svim pravcima. Bio je srećan, ja takođe, pa sam prišla i zagrlila ga. Ostali smo pribijeni, sve dok se nismo osušili. Poljubio me je u teme. Najednom, odbrojao je do 3, pa me, zajedno sa sobom, potopio u vodu.

Raspakovali smo se, dremnuli i onda pošli da ručamo-večeramo. Jeli smo u ribljem restoranu, odmah kraj obale. Tu bismo uvek jeli. Sezonski kelneri su se menjali svake godine, ali gazda je bio isti, znao nas je, pa je prišao da se pozdravi. Izgovarao je ugodne reči, kao ranije naučene ili, prosto, hiljadu puta već izgovorene, tako da ako je ikada i verovao u njih, nije zvučao ubedljivo.

Jeli smo i prošetali se gradom. Jek sezone, gomila sveta, klinci koji jurcaju tamo-amo, kafići i restorani prepuni, sa plaža graja i gitare, osvetljeni brodovi sa kojih trešti muzika. Možda zbog puta i umora ili sunca tog dana – na plaži smo ostali preko dva sata – ali sve mi je to bilo previše. Vrtelo mi se u glavi i bilo mi je muka.

Ko zna od kad im je bila ta riba. / Nije od ribe. Samo hoću da spavam.

Tata se smestio u sobi s bračnim krevetom, a ja na krevetu u dnevnom boravku-trpezariji. Njemu nije bilo do spavanja, brinuo se za mene, ali posle hiljaditog Okej sam, pusti me da spavam ipak je prihvatio sudbinu, uzeo tablet i gledao seriju u svojoj sobi, dok i sam nije nestao.

Narednih dana mučnina je izostala, iako se nisam radovala večernjim šetnjama, buci i tarenju o gomilu u prolazu.

Rano smo ustajali, kratko doručkovali i spuštali se do plaže. Obilazili smo sve plažice koje nam je mesto nudilo. Tako smo radili svake godine. Kao da je ta uvala od dva i po kilometra pružala previše mogućnosti. Jedino nismo išli na betonirane plaže jer one, kako je tata tvrdio, nisu plaže. Plivali smo do bove i nazad, takmičili se ili leškarili u vodi, obgrlivši kanap i plastične plovke. Poneli smo maske i disaljke, pa smo gnjurali, ali more je bilo previše prljavo da bismo uspeli da išta vidimo.

Gde se mi kupamo! / Sutra idemo kolima malo dalje.

To smo i ranije radili. Ne zbog prljavštine, već da bismo uspeli da nađemo plažicu na kojoj smo mogli da budemo sami. Ili barem dovoljno sami.

Na plaži, naravno, nismo bili jedini, ali se barem nismo gurali s drugima. Zahvaljujući morskoj struji ovde nije bilo đubreta. Sitan šljunak i na obali i u moru. Klizave stene pune prilepaka i račića. U okolini dovoljno drveća da ima debelog hlada. Majušni bar s tihom muzikom, hladnim pićima i ledenim sladoledima.

Ronili smo u nedogled, skupljali razne trofeje i pokazivali ih jedno drugom kad bismo izronili. Žive rakove s domoškoljkama smo odmah vraćali u vodu, a prazne oklope školjki smo čuvali kao jedine trodimenzionalne uspomene s mora. Tata je poneo i foto-aparat, pa je škljocao pučinu, plažu i mene, a na kraju je zamolio i neku ženu da nas zajedno uslika, dok stojimo na steni usred vode.

Pa ne mogu da verujem! / Ni ja!

Stara tatina i mamina prijateljica Tijana. Viđali smo se samo na letovanjima, neplanirano, ali kako smo odsedali uvek kod iste žene u čijoj zgradi je njena porodica imala stan, bilo je neminovno da naletimo jedni na druge.

Nismo vas videli u zgradi. Nemoguće da smo se mimoišli. / Ne stanujemo više tamo. Tu sam samo sa sinom. Razvela sam se.

Tata je zaklimao glavom. Videla sam kako je ustreptao: nije znao gde će sa rukama, adamova jabučica mu je igrala, a očima je nervozno tražio nešto na šta bi skrenuo priču.

A vi? Odseli ste na starom mestu? Gde vam je… / Samo smo mi ovde. / Znači i ti si se razveo. / Ne. Ovaj. Ne.

Neprijatna tišina je kratko trajala jer se ubrzo pojavio njen sin Maj. Pozdravio se sa nama i pohvalio se kako je uhvatio malu hobotnicu. Svi smo se okupili oko njegovih dlanova i treptali ka životinjici koja je lepila pipke oko prstiju-rešetaka.

Maj je ranije bio sladak. Sad je bio sladak i razvijen. Šta god da je radio poslednjih godinu dana prijalo mu je.

Tata je uslikao morsku živuljku, pa smo je vratili nazad u plićak.

Ceo dan proveli smo zajedno na plaži. Kao da drugačije ne bismo mogli da dokažemo poznanstvo, prineli smo peškire jedni drugima, delili užinu i svi skupa otišli na sladoled. Tata je, najzad, živnuo.

Oni su odseli vrlo blizu našeg smeštaja, pa smo se i u gradu družili: išli smo zajedno na večeru, a preko dana bismo isplanirali kuda ćemo. Vozili smo se našim kolima jer su Tijana i Maj došli avionom.

Bilo mi je prijatno da provodim vreme s njim. Mislim da sam se i ja njemu odmah svidela. Ili sam mu se sviđala odavno, ali je tek sad bio ohrabren mojim odobravanjem svega što on radi. U potpunosti mi je skretao pažnju s našeg morbidnog puta, gde smo zacrtali da sve činimo kao i ranije.

Večerali smo kod nas u pansionu, a čim je Maj stavio poslednje parče ribe u usta, predložila sam mu da odemo na svirku.

Ko svira? / Ne znam. Ali biće okej.

Ostavili smo tatu i Tijanu i brzo se izgubili u noćnoj vrevi. Grad je najednom pulsirao i sva lica s ulice činila su se prijateljski nasmešena. Na tvrđavi smo popili pivo, kratko se iskakali, pa se pokupili i zaputili do prvog super-marketa. Negde na pola puta, Maj me je uhvatio za ruku, ni ne gledajući me, kao da je samo želeo da bude siguran da me neće ostaviti iza sebe u gužvi. Pustila sam da me kratko vodi, a onda sam naglo stala, njega je to iznenadilo, ali moj brzi poljubac je izgleda predvideo jer me je sasvim opušteno prigrlio i nastavio da ljubi i mazi po glavi i obrazima. Gledali smo se sekund-dva i smeškali, a onda nastavili kroz gužvu, došli do radnje gde smo uzeli limenke piva, pa otišli ka šetalištu. Ruku ja njemu nisam ispuštala, pa smo tako stopljeni i bez reči, bazali obalom, tražeći najbolji štek na kojem ćemo moći da se smestimo. Naišli smo na mesto na samoj ivici grada. Tu se kej nastavljao do narednog naselja, ali nije bilo previše ljudi; svetlo je dopiralo samo od meseca, a stene su čuvale plažu od pogleda. Spustili smo se niz kamenčine i iznenadili se kad nikog nismo zatekli. Plažica je bila peskovita i tlo je i dalje bilo prijatno toplo. Skinula sam espadrile i zabila stopala u pesak, a Maj nam je otvorio po limenku i nalaktio se, hvatajući pesak u šaku i puštajući da mu curi između prstiju. Pričao mi je o svom ocu i o svojoj majci, a ja sam njemu prećutala sve i uživala slušajući njegov pomalo dečački glas. On nije insistirao; čuo je, verovatno, od Tijane šta se desilo sa mamom i nije hteo da me sili. Više se ni ne sećam o čemu je pričao, ali ponovo sam ga poljubila. Maj je nastavio da me ljubi. Osetila sam kako se malčice izvija, zverajući unaokolo da vidi da li nas neko posmatra. Zatvorila sam oči i približila mu se. Zavukla sam mu ruku ispod majice, sladila se čvrstim grudima i stomakom. Maj me je milovao po glavi, grickao po usnama i vratu, a ja sam mu dala do znanja da može i više, tako što sam podigla nogu i spustila rub haljine sve do gaćica. Nije žurio i to mi se svidelo. Nežno me je ljubio i mazio po celom telu, a ja sam uzvraćala. Osetila sam kako mu se digao i pokušala sam da mu otkopčam šorts, ali nije išlo. Namejali smo se, kratko, on je izvukao dugme iz obrubljene rupice, pa smo nastavili nesmetano da se skidamo i ljubimo. Nikad se ranije nisam jebala na plaži. Nebo koje sam videla kao okrajak iza njegovog uha, sazvežđa, Mesec, pesak koji se pomerao podamnom kad god bi se on jače prislonio uz moje telo, naterali su me da drhtim i da mu se sve više i više dajem. Bila sam iskreno nesrećna, kad se izvukao iz mene i svršio u pesak između mojih nogu. Odmorili smo kratko, popili malo piva, pa se ponovo mazili i ljubili. Ovog puta mu nisam dala da tako lako pobegne. Popela sam se na njega i preuzela kontrolu, a kad je zamrmljao kako će uskoro da svrši, polako sam se izdigla, spustila do njegovih kukova i pokupila to malo ejakulata jezikom. Ne mogu da procenim koliko smo tu još ležali, pijuckali i pričali. Držali smo se u naručjima, kao da je to bio jedini način da se ne raspadnemo.

Ovaj. / Da? / Piški mi se. / Smeh. / I meni.

Osvrnuo se, namignuo mi i tako golišav potrčao ka vodi. Gledala sam kako mu se mišići leđa pomaljaju pri zamasima i guzovi poskakuju, a kad se bacio u slabe talase, ustala sam i potrčala za njim. Bilo je prijatno kupati se noću. Voda topla i mirna, a to što je bila crna i sasvim neprozirna izazivalo mi je jezu koja je prijala. Prskali smo se, prćakali, ljubili i davili, a onda smo se još jednom jebali u vodi. Kvazibestežinsko stanje mi se svidelo. Činilo mi se kao da letim na njemu, ali jadni Maj je teškom mukom održavao ravnotežu i čak se dva-tri puta zateturao, pa smo se smejali i odlučili da je možda bolje da prestanemo. Zagrlio me je, nežno, ljubeći me u teme. Vratili smo se do naših stvari, završili sa pivom, obukli se i pošli natrag.

Dok smo se pentrali ka šetalištu, videla sam zvezdu padalicu, ali nisam rekla Maju; delovalo mi je kao da bi to bilo previše.

Na keju i u gradu više nije bilo toliko sveta. Mobilni nisam ponela. Činilo mi se da smo na plaži bili celu večnost. Verovatno i jesmo.

Dopratio me je do pansiona. Prozori dnevnog boravka gledali su na ulicu i svetla su bila ugašena. Nije hteo da uđe jer je Tijana verovatno već otišla kući, a tata spavao. Ljubli smo se u haustoru, a onda je otišao.

U smeštaju je bilo tiho. Hodala sam na prstima neko vreme, a onda sam shvatila da tata nije tu. Sudovi su bili oprani i kreveti namešteni. Prazna flaša viskija u kanti za đubre.

Pogledala sam na sat: bilo je prošlo tri. Pozvala sam ga, ali mobilni mu je vibrirao na nahtkasni. Kako sam prekinula poziv, tako sam čula buku iz hodnika. Mumlanje je nadjačavalo siktanje. Pogledala sam kroz špijunku i videla tatu kako se raspravlja sa nekom ženom. Pokušavali su da budu tihi, ali u gluvo doba noći to im nije polazilo za rukom. Otvorila sam vrata, istrčala u hodnik i stala između njih.

Šta se dešava?

Tata je obesio pogled i zakucao ga za tačkasti pod, a žena je nastavila da brzo tsktska. Uspela sam da joj objasnim da sam mu ja ćerka, a ona je meni onda – ne bez slasti – rekla kako je moj tata njoj ostao dužan trideset evra. Tata je sve vreme ćutao, oslonjen na zid kraj prekidača za svetlo. Smrdeo je na alkohol. Usne su mu bile mokre od bala.

Sačekajte ovde.

Pošla sam nazad u sobu, zatvorila vrata i zaključala. Uzela sam iz komode trideset evra, vratila se u hodnik i platila joj. Žena se uverila da je dobila koliko je tražila, opsovala nas, pa odškljocala štiklama iz zgrade.

Izvini.   

Ništa mu nisam rekla. Uhvatila sam ga za ruku i povela u sobu. Čim je ušao, pripala mu je muka, pa sam ga prinela sudoperi gde se istresao. Pustila sam hladnu vodu iz česme, oterala žuč u slivnik, umila ga i pokvasila mu glavu.

Hajde da se istuširaš.

Nije se opirao. Kao bolesna životinjica, puštao je da upravljam njegovim telom, u nadi da će mu od toga biti bolje. Stavila sam tuš na držač, uperila ga u njega i brzo pustila hladnu vodu. Jauknuo je, a onda mu se malko razbistrilo, pa je, iako drhteći i trpeći, pustio da mu se mlaz sliva svuda po licu i telu.

Doneću ti suve stvari.

Kad sam se vratila u kupatilo, već se brisao peškirom. Trudila sam se da ne gledam u njegovo nago telo koje je sporo tapkao peškirom. Ostavila sam mu gaće i majicu na vodokotliću, pa izašla i zatvorila vrata. Sedela sam za trpezarijskim stolom, kad je izašao iz WC-a i u prolazu me pomilovao po glavi.

Izvini. Moram da spavam.

Čula sam ga kako se skljokao na krevet. Već je hrkao. Pokrila sam ga i zatvorila vrata, pa se presvukla i legla da spavam. Napolju praskozorje. Šum. Škripa vratnice i šapat.

Dogegao se do mog kreveta i seo na ivicu. Bila sam okrenuta ka njemu, ali ga nisam gledala – piljila sam u sve jasniji dan.

Ne mogu tamo da spavam. / Nije ti dobro? / Ne. Samo ne mogu da spavam sam.

Pogledala sam ga. On je netremice gledao u mene i slegnuo ramenima.

Nisam je ni pipnuo. Ali rekla je da je izgubila vreme. Zato je tražila pare. Nije htela da me ostavi na miru.

Pomerila sam se u stranu, ka zidu, tako da je imao mesta da legne pored mene. Oktrila sam se i delom frotira ga ušuškala uza se. Uhvatio mi je ruku i prigrlio je svojom uz grudi.

Volim te. / I ja tebe.

Mogla sam da osetim sve mirnije otkucaje srca. Uskoro je zaspao. I meni su kapci bili sve teži, uprkos sve jačem svetlu. Mozgala sam: kad ustanemo, biće mamuran, a ja ću napraviti doručak, kafu i dati mu aspirin da ga prođe bol u glavi. On će mi se izvinjavati, a ja ću ga poljubiti u teme i reći mu da ne brine. Otići ćemo na plažu. Svež vazduh i so će mu prijati. Tamo ćemo sresti Tijanu i Maja. Biće nam lepo. Baš kao nekad.