Herman Hese Kalv, Njemačka 1877.- Montanola, Švajcarska 1962.
BIĆU PISAC ILI NIŠTA
Novembar 2016
U svojoj domovini Njemačkoj Hese je smatran crnom ovcom, 1946. g. dobija Nobelovu nagradu za književnost i postaje jedan od najpopularnijih njemačkih autora svih vremena. Često je prevođen na srpski, osim pjesama od kojih su mnoge sada po prvi put prevedene i prepjevane
1.
Rođen u kući protestantskog sveštenika i misionara i sam je Herman Hese trebao postati svešteno lice. Već u ranoj dobi teško je podnosio hrišćansku i civilizacijsku stegu te pobjegao iz manastira i svečano izjavio ,,biću pisac ili ništa’’… Kao pacifista i antimilitarista usprotivio se Prvom svjetskom ratu i objavio čuveni tekst ,,O prijatelji, ne takve tonove’’ pozvavši njemačke intelektualce na humanizam i milosrđe. Doživio je mržnju, odbacivanje i prezir, te otpisan kao njemački izdajnik… Djela su mu bazirana na ličnim iskustvima, prožeta hinduizmom i budizmom, to su zapravo samoanalitičke, poetske ispovijesti.
2.
Među najznačajnija djela mu spadaju: Sidarta, Igra staklenim perlama i Stepski vuk… Zbog neslaganja sa svojom domovinom Njemačkom, prelazi u Švajcarsku, a Hitler ga stavlja na svoju crnu listu. K njemu u Švajcarsku bježe i prijatelji Tomas Man i Bertold Breht, te sklapa i svoj treći brak sa jevrejskom izbeglicom iz Beča Ninon Dolbin sa kojom će ostati do kraja života…
3.
U svojoj domovini Njemačkoj smatran je crnom ovcom, 1946. g. dobija Nobelovu nagradu za književnost i postaje jedan od najpopularnijih njemačkih autora svih vremena. Često je prevođen na srpski, osim pjesama od kojih su mnoge sada po prvi put prevedene i prepjevane.
VELIKI PETAK
(Karfreitag)
Sumoran dan, a u tragovima još sneg,
u pustoj šumi kos peva:
preplašeno treperi proleća dah,
a posiveo dan oseća strah.
Tako tiho stoje skriveni u travi
šafrani u grmovima i ljubičice male dišu,
mirišu plašljivo i ne znajući
mirišu na smrt, ali i na praznike mirišu.
Propupala drveća stoje oslepljena suzama,
nebo blizinom visi i oseća se dah strahota
i svi vrtovi i svi proplanci
su zapravo Gestimanski vrt i sama Golgota.
Jezik je vaseljena.
BEZ ODMORA
(Keine Rast)
Dušo, ti strašljiva ptico,
uvek se ponovo moraš pitati:
kada nakon toliko divljih dana
naći ćeš mir, prestati skitati?
O znam: malo mi imamo
ispod zemlje mirnih dana,
od stalne će čežnje biti
svaki dragi dan prepun megdana.
I ti ćeš se, nezaštićena
oko novih patnji brinuti
i s puno nestrpljenja ćeš kroz prostor
kao najmlađa zvezda sinuti.
SLIKAREVA RADOST
(Malerfreude)
Njive rode plodom i daju novce,
livade su sa bodljikavom žicom omeđene,
svi trče i žure kao lakome ovce,
staze su zlom i pokvarenošću popločene.
Ali ovde u mom oku stanuje
drugi red svih stvari,
ljubičasto i crvenkasto tu caruje.
I radosna moja pesma se ostvaruje.
Žuto u žutom, žuto k crvenom se slaže,
hladna plava uz ljubičastu spava.
Svetlo i boja plivaju od sveta do sveta
u tom polju sve je puno preokreta.
Duh određuje, on sve bolesno leči,
iz novih izvora zeleno se rađa,
na novo i harmonično svet će se raspodeliti
i svako će srce osvetliti, razveseliti.
SEOSKO VEČE
(Dorfabend)
Ispred svelih prozora plamti
saksijsko raznobojno cveće ko u slikama,
dok se iza zavesa ocrtavaju
devojke sa ispletenim kikama.
Preko crvenih krovova lastavice lete
i brzo, kao bljesak vitlaju i padaju,
veče je prekrilo dan,
a zvona zovu i svakog savladaju.
Sada ćemo i mi ka krevetu ići,
sa snom zameniti dan,
još ćemo malo postajati na prozoru
oslušnuti veliki mir i san.
IZREKA
(Spruch)
Tako moraš i ti svim stvarima
brat i sestra biti
da te one skroz prožmu
i da to nikad ne možeš razdeliti.
Ni zvezda ni lišće ne treba pasti-
ti moraš s njim nestati !
Tako ćeš i ti sa svime
živeti, nikad ne prestati.
PISMO IZ REDAKCIJE
(Briefvoneiner Redaktion)
,, Zahvaljujemo za vašu dirljivu pesmu,
ostavila je dubok utisak na nas
i svim srcem žalimo, ali vi
niste prihvatljivi za časopis i nije to za vas.’’
Tako mi je neka redakcija pisala
skoro svaki dan. A štampa i broj za broj sprema
Miriše na jesen i izgubljeni san
vidi jasno, da on nigde domovinu nema.
Za sebe samog pišem bez cilja
i svetiljci na noćnom ormariću čitam.
A možda svetiljka ne želi me čuti.
Ipak, svetli u tišini. I mnogo toga sluti.
MALENA PESMA
(Kleiner Gesang)
Šarena pesma
i čarolija umirućeg svetla,
sreća što se kao muzika istopila,
bol što je Bogorodica u licu popila,
bitak kao gorki užitak…
Cveće olujom pometeno,
venci po grobovima rasuti,
vedrina bez trajanja,
zvezde što u tamu rone:
venac lepote i tuge
što preko propasti ovoga sveta
nestaje i tone.
GOVOR PROLEĆA
(Schprache des Frühlings)
Svako dete zna šta proleće zbori:
živi, rasti, cvetaj i grgolji,
veseli se i teraj nove klice,
prepusti se, nek potok života sada žubori !
Svaka starina zna šta proleće priča:
starče, dozvoli da te sahrane,
i ostavi svoje mesto dečaku što hita,
prepusti se smrti jer ona se sad pita!
UMETNIK
(Der Künstler)
Što sam stvorio u vrućoj žeravici godina,
stoji na glasnom trgu izloženo pogledima.
Lagano preko svega prelazi srećan svet,
smejući se, hvaleći me i sam sobom obuzet.
I niko ne zna da venac veselja
kojeg mi, smešeći se, utisnuše u kosu,
žrtvovaše nepotrebno
i odneše mi života snagu, kao sjaj i kao rosu.
SRETNI SATI
(Gute Stunde)
Jagode se u bašti rumene,
sladak im miris mami mene,
ali ja još moram čekati
kad će kroz rascvale bašte
moja majka prošetati.
Bio sam dečak mali
i kao da sam odsanjao
sve što sam zakasnio, izgubio,
taj nemir me proganjao.
Još leži u miru bašte
carstvo detinjstva mog,
i sve što mi beše dosuđeno
deo je vrta tog.
Obuzet srećom ostao sam stajati
i nisam mogao ni krenuti dalje,
a sretnih sati zlatno vreme
kroz miris detinjstva bašta mi još šalje.
SPASITELj
(Der Heiland)
Uvek ponovo biće kao čovek rođen,
pričaće svecima, ali i gluvim ušima,
blizu će doći pa se izgubiti, put mu je složen.
Uvek će iznova ostavljen biti,
braću našu, brige i čežnje će poneti,
svejedno, opet će ga na krst razapeti.
Uvek ispočetka Gospod će se najaviti,
uzeće veliki deo smrtnih grehova
i u večnosti će ih sahraniti.
Uvek ponovo, takođe i u danima ovim,
Spasitelj je na putu i blagosilja nečim novim,
naše strahove, suze, pitanja i osude same,
sa tihim nas pogledima susreće, lišava tame,
niko mu se ne treba protiviti,
jedino će dečije oči još zadiviti.
BELI OBLACI
(Weiße Wolken)
O pogledaj, oni lepršaju opet
kao muzika tiha
zaboravljene stare pesme
na plavom nebu slika!
Ni jedno srce ne može ih razumeti
koje nije bilo na dugom putu,
travnjak sa vetrovima u skutu
i radost u tom minutu.
Ja volim bele, slobodne oblake
kao sunce, vetar i more,
jer su prognanima bez domovine
sestre, anđeli i zore.
TIHI OBLAK
(Die leise Wolke)
Maleni, beli,
mekan, tih i celi,
oblak vijori u plavom.
Spusti pogled i osećaj
svet sa belom hladnoćom
provuci sve kroz plave snove,
sa mirnoćom.
SAM
(Allein)
Preko zemlje mnogo
staza i puteva ima,
ali jedan te isti
cilj je svima.
Ti možeš jahati ili voziti
u dvoje ili u troje,
ali sam moraš napraviti zadnje korake svoje.
Stoga su dar i umeće
jedini koje znam:
da sve što je teško , preteško
moraš uraditi sam.
SEPTEMBAR
(September)
Bašta tuguje
i hladno propada u cveće kiša.
Leto pljušti na svom kraju
sve se mirno utiša.
Zlatno pada list na list
ispod visokog bagrema.
Leto se smeška, čudi i bledi
a bašta na počinak sprema.
Dugo još kod ruža
stoji septembar, čežnjivo mir otvara .
I polako svoje velike oči
umorno zatvara.
BUDNA NOĆ
(Wache Nacht)
Bleda i mlaka noć unutra gleda,
dok mesec nad šumom zalazi.
Tera me neka teskoba i muka,
nada mnom bdije.
Spavao sam i sanjao,
ali me nešto usred noći zvalo
i ispunilo strahom,
šta sam propustio, zašto mi mira
nije dalo?
Najradije bih pobegao od kuće,
od bašte, sela i zavičaja mog,
išao bih za čarobnom reči,
sasvim daleko , tragom puta svog.
PESMA O PUTOVANJU
(Reiselied)
Sunce pravo u moje srce svetli,
a vetar mi odnosi brige i jad,
na znam za raskoš na zemlji veću
nego u putovanjima pronaći sreću
Posle svega idem na put,
sunce će me opaliti, a hladiti more,
naš zemaljski život nek osvetli
svečanim tonom obojene zore.
I tako će mi svaki novi dan
novu sreću i braću dati,
svih zvezda gost i prijatelj želim biti,
putovanjima sretnim život zagrliti.
NOVEMBAR 1914. G.
(November 1914.)
Šuma pušta lišće nek pada,
magla se po dolinama šunja,
dan je mračan
i šuma već kunja.
Tu dolazi oluja zviždeći
i istresa svetlosnu kosu
dok mete u čvrstim potezima
zemlju od magle i rosu.
Ne štiti ni lišće ni grane,
ništa lepo nije njemu vredno,
dok ptica drhti u gnezdu,
a seljaku kraj peći je ledno!
Pospremi i polomi u komade
što nikad se više sastavit neće,
i iščupaj iz noći i umiranja
dan što u sjaju već kreće!
PLAVI LEPTIR
(Blauer Schmetterling)
Leprša jedan mali plavi
leptir vetrom donesen,
sjajan posmatrač
što svetlucajući odlazi.
Tako u trenutku treperi
pa se preko puta seli
i vidio sam gde srećan mi mahnu,
blještavo ,sjajno, i na čas me taknu.
MIR OKTOBRA 1914. G.
(Friede . Oktober 1914 .)
Svatko ga je imao,
nitko ga nije cenio,
izvor mira sve je osvežavao,
on nas je sobom plenio!
Odzvanja tako neodlučno i daleko
trag suze teške i nežne
i nitko ne zna ni čas ni dan
al svatko za njim gine i čezne.
Budi mi jednom dobrodošla
ti prva noći mira, zvezdo moja
i sinut ćeš kad budu prošla
svetla od vatri zadnjeg boja.
Ka tebi prepun vere
gledam svake noći u snu,
dok te moja slutnja i nada beru
kao na grani zlatnu jabuku.
Budi mi dobrodošla jednom
kad iz bede i krvi
ti nam na nebu zasjajiš
a budućnost obasja tvoj zrak prvi!
OKTOBAR 1944. G.
(Oktober 1944.)
Žestoko lije kiša
na zemlju se strovaljujući,
potoci grgolje po putevima
u susret prepunom jezeru
koje je doskora stajalo mirno ćuteći.
Jednom smo sretni bili
i svet nam se svetim činio,
bejaše san. Posedele kose
stojimo umorni i posiveli
prezirući rat i mržnju što ga nosi.
Ogoljen i bez sjaja
leži svet, koji se jednom smejao,
kroz mrežu ogoljelih grana
napada nas noć i gleda zima
kroz sneg što je vejao.
U MAGLI
(Im Nebel)
Osamljeni, u magli putovati!
Osamljen je svaki grm i svaki kam,
ni drvo nije drugačije,
svako je sam.
Prepun prijatelja beše svet
i još moj život svetlost beše;
sada, magla se spušta i pada,
a samoća vlada.
Istinski, niko mudar nije
a da ne poznaje tamu, tmušu,
neumitno i tiho
odelili su nam i dušu.
Osamljen, kroz maglu ići!
Život je umotan u samoću,
čovek ne poznaje drugi plam,
i svako je sam.
LEPO DANAS
(Schönes Heute)
Sutra – šta će sutra biti?
Tuga, brige, manje radosti za nas,
siva svakidašnjica, istočeno vino,
ti trebaš živeti, o lepo danas!
Pa i vreme u brzome letu
menja kolo i ritam svoj,
i ovih čaša, prepunih gutljaja,
nepromenjen jedino je moj.
Napuštena vatra moje mladosti
plamti jako u danima ovim
Smrti, ti imaš moju ruku
i prisiljavaš me da sa tobom plovim?…
Prevela Milena Severović