POEZIJA
Molitva
Bojan Savić Ostojić (1983) autor je knjiga: Jeretički dativ (pesme, Povelja, Kraljevo, 2014), Aleatorij (eseji, Kulturni centar Novog Sada, 2013), Stereorama (poema, UKKP, Pančevo, 2013), Tropuće (pesme, Društvo Istočnik, Beograd, 2010), Stvaranje istine poema, SKC Kragujevac, 2003). Urednik je internet časopisa za poeziju Agon (www.agoncasopis.com) i ezavisnih izdanja Knjižuljak. Živi u Beogradu kao slobodni prevodilac s francuskog.
MOLITVA
misliš da znaš i to zaglušuje
nosi nedonoščiće
samoneukosti
odazovi se neumiveno
primereno
dođi iz praznog
oduvek sam te odatle vabio
niotkud
zahvatao zubima
zagrizao nežno pazeći da ne prežvaćem
glatko
puštao da mi iscuriš kroz nedra
u kojima je lopta
u nogavice na patos
koji imam
koji ne grejem
pre nego što se skoriš
brisao
nosiš me kapi
teškog stegnutog škrtog
svaljenog i preplašenog od preplavljivanja
na rollercoasteru
dobro je što me ne pamtiš
inače bih se stvrdnuo
inače ne bih tekao
moja nonšalantna svežino svežnjiću kito
čekam tvoj lik
čekam i ne znam te
razbacaj me
svaki put celog progutaj iskašlji
iskihaj zahvalnog
prisvoj nebiranog
ispuni
zgrušano ispuni
drsko zauzimaj skarliči izmišljaj
teraj me da metanišem
jer dao sam ti moć da mnome
zapovedaš poslušnije
dok me ne čuješ ne vidim te
ni tada
ni tada kad se razležeš tišino
dok sluziš neoslovljiva divlja
osorna razino
nepoverljiva ulivaj poverenje
pritaji se gde si izbačena
moj ženski principu
sanjari da ponirem
milosti ofrlje
sanjari ofrlje
ustvrdi da se imaš
samo u mom zubalu
u rasklopljenom landaravom zevu te nosam
čekaću te da se ponoviš
neću mrdati
neću te lečiti od oticanja
poturaću se bušno
udvarati se
plakni me
smej
vredim samo obliven
samo uneređen
ti prosuti po meni
ti koji ćeš opet doći
da uzmeš ono bez čega ne mogu
kako ti pripadam nakaradni
banalno oklevaš da mi se istisneš u duplje
koščati procep prostrti tepih
jedini sam koji ću te slistiti
pre nego što se smrzneš i usiriš
skramo
jedino u meni ćeš se istopiti biti polizan
izgreban kašikom noktom kiblom
mnome ćelavim
koji se gložim i krutim
ljutit sam prazan
praćkica podelak neispljunuta smesa
neudeljena
mesto tvog zbivanja sam
daješ mi moć da budem islužen
isceđen
zloupotrebi me serijski
nitkov sam zdruzgaj me
daj da u kljusi ćopam u prazno
da pratim da li za mnom ostaje trag
jedem ti s dlana poješću i dlan
ljubim ti pismene ruke
ljubim i bradavičice koje si dobio
kad si štambiljao svinje
bišti me diko
baštini me
liži mi čelo jezikom poliglote
beri mi bele ruže koje se sporo suše
daj mi da pišam po ribi koja se praćaka
u kesi kraj magaze
isisaj suvišnu slobodu
kada ti dođem na rupu reci mi
fašisto
larpurlartisto
pitaj me znam li gde je istok gde zapad
kad-tad me streljaj u kragujevcu
spasi me grešnog
i zgreši da imam koga da spasavam
ustoliči me
usadi da se ne mrdnem
ušuškaj obema rukama i ustima
učini da me besmrtnost polagano ubija
budi opasan po mene
ne štedi svoju žrtvu
izreži mi okice i od njih napravi dugmiće za mog mecu
daj mu po meni ime bojan
prodaj me
nek ti se jebe hoće li da me voli onaj ko me kupi
daš više i kad uskraćuješ
i kad se utapaš štrčiš
budi moj oskar davičo
osudi streljaj i pomiluj
baci u tamnicu i izbavi
prži mi zločine srči
ja hoću pod šapu koja grli i steže bradu
koja drži i ne da
ja hoću sebe pod tvojom kandžom u tvojoj kifli
živni u laži
i ne znaj kome daješ da se preko tebe hrani
čemu si kutlačica
sa čijih zidova se pušiš
sa čijih zidova gulim
i grebem i njupam
i bolje što ne znaš
sve bi kontaminirao svojim ustima
ko zna u kakve bi me sve zvezde pokopao
nakapajući oči
ko zna koliko bi tu bilo škiljeći naslućenog svrgnutog voća
splešću te malarmeovim ćebetom
i gurnuti niz stepenice
pre nego što još nečiju zaostavštinu ubuđaš
prostitutko
stara nado
tebe a ne indijanca nahraniću jabukom
u njoj sam za sebe čuvao cijanid
treba te sahraniti
ne
spaliti
pa razbacati
noću
krišom
bez pompe
žmurke
neartikulisana bulo ući ti pod burku
isterati te
grubo ne sačmom sobom
prosviraću ti je na kriške
pretvorićeš se u crème brûlée
fingiraćeš telo
plakaćemo uglas ja od smeha
pisaćeš mnome po sebi do mile volje
urezivaćeš
pena će se po vodi razliti kao arapski brojevi
raspirivaću te
po starinski
dođe mi da se igram boga
dođe mi da se plašim da plašim
crpeću ti vatru iz muda kao sport
bez gume
bez gume će mi se po tebi verati točkovi
šlajfujući
hitnuti se
zgnječiti
ja imam tu crtu da ponizim protivnika
nađem u tebi grešku iskopam je isprskam
pokažem svima
a ti
a ti ćeš ostati čist čist čist
i umrećeš
opevan gnusan pomazan
bez gnoja
slabi neka se udružuju
neka se izneveravaju
slabi neka žure da me zaduže
bacanjem kroz prozor
valove
treba mi okvir oko tebe
bodljikavom žicom obmotan
uz koji se ne smem propeti
sračunato civilizovan
odlikovan živina
oplemenjena da kljune nežno
tvoja pominjara sam ne cedi pravila
cilj mi je da udavim slamku koja izvuče
bez truda
imam jedan stan u ustima
u tvojim sam krugovima
pokazujem izgorela vremena
mačkicina glava se ne obazire
i lupka lupka lupka
zver si koja od mene hoćeš sve
zver si koja se ne predaje
pričiniti joj malo radosti imati srca
poprskati bubice
životinjice mila i zla
pomešajmo mleka