POEZIJA
NIKO NAS NIJE PRIPREMIO ZA SMRT LABUDOVA
/ FOTO: Aleksandar Gazibara
Septembar 2026
Ljiljana Ilić objavila je tri zbirke poezije: "Nije zabava to sve" (Pesničenje, 2009), "Preča posla" (Edicija Najbolja, 2014) i "Busen" (nezavisno izdanje u saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i izdavačkom kućom Bulevar Books, 2026), i jednu slikovnicu za decu: "U potrazi za svetlom Aurore" (Bulevar Books, 2025). Članica je organizacionog tima Pesničenja, „treninga aktivne poezije“, poetskih događaja organizovanih u Kulturnom centru Rex (Beograd) i širom Srbije i regije (2009–2014). U saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i piscem Davidom Albaharijem uredila je četiri izdanja sa poetskim i proznim prilozima autora iz cele regije Proleće/Leto/Jesen/Zima (2018/2019). Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i dobitnica najveće prevodilačke nagrade u Srbiji, Nagrade „Miloš N. Đurić“, za najbolji prozni prevod u 2025. godini ("Kairos" Dženi Erpenbek; Booka).
ruke
kad god prođe ulicom,
joca bomba
živahno razgovara sam sa sobom,
zaustavljen u vremenu,
baš kao dunav prošle zime
kada se zaledio,
i kad su labudovi
kao beli cvetovi
ostali smrznuti ispod leda.
niko nas nije pripremio
za smrt labudova,
to sam pomislila.
labudovi nemaju ruke,
i to sam pomislila.
niko nas ne pripremi za slike
koje se zaustave u nama,
i nema nazad.
sve sam naučila od reke.
devojčica
iza cirkusa koji stalno stvara oko sebe
i od sebe
krije se nežnost toliko krhka
u devojčici koja se mršti na sunce
i mrzi razdeljak koji joj je mama usekla u glavu.
mrzi što ima ravan struk
što je strašno mršava
što su joj kolena čudna
i nada se da će sa šesnaest godina
nositi štikle.
masturbira ranije od drugih devojčica
i ne zna da to ne treba raditi
pred gostima.
ima osetljiv sluh
i plaši se zvuka motorne testere.
precizno procenjuje ljude
i ne veruje čika tomi,
a ni čika jovici.
želi da proba ručak
koji joj nikad ne ponude u komšiluku.
želi da ide u školu
jer je sama naučila da čita
ranije od druge dece.
traži da joj kupe masku čarlija čaplina
jer ranije od drugih
zna da će mnoge stvari
u vremenu koje dolazi
morati da odglumi.
srce
zamišljala sam kako doleće leteći ćilim
i odnosi mamu i njene sestre
dok piju kafu i pričaju o snovima.
u bolnici, kad nisam verovala da će se izvući,
stala bi na vrh stepenica u beloj spavaćici,
raširila ruke i glumila da leti.
sašila je sama svoju venčanicu
i svet u kome je bila tužna
što nije naučila da vozi.
rodila me na dan kada je rođena
i predala mi svoj glas, listove,
osetljiva čula i veštinu sanjanja.
svojim velikim šakama,
koje nisam nasledila,
sestri i meni sašila je kaputiće
sa srcima umesto džepova
i zauvek nas naučila
da srca moraju da budu topla.
sveća
čudan je moj poriv
da ti šaljem poeziju
dok emituješ divlje virove,
nesavladive,
grubost i krhkost drveta
koje stoji samo na obali.
ne znam gde u nama stoji mesto
koje prepoznaje mekoću drugog,
našu mekoću u drugom.
mali, nevidljivi radari
umorni od tuđih tuga,
parova koje zamišljam
kako jedno drugom pridržavaju sveću
dok se svako veče, dugim hodnikom,
spuštaju u svoj mali grob.
moja nežnost preskače
kišom natopljene humke
i precizno gađa
one koji bi mogli biti spašeni
i ubijeni
jednim poljupcem.
domine
niko više ne čisti sneg ispred kuće.
iz daljine, ugledam oca sa velikom šubarom na glavi.
lopata u ruci, sivi pravougaonik trotoara ispred kuće
u belom ramu nepočišćene ulice.
dve male hrpe snega, broj na domini.
šta li nosi idući sneg
slavuj
u poslednje vreme, predveče, kad pada mrak
tata mi da svoju kariranu košulju
(i on na sebi ima kariranu košulju),
sednemo u dvorište i slušamo ptice kako pevaju.
uzme plavo ćebe, okači ga o žicu,
i sedimo iza njega, kao da čekamo da se zavesa digne
i da predstava počne.
isto ono ćebe ispod kog drhti kad ima groznicu
i kojim ga pokrijem u bolnici dok mu daju infuziju.
kos, lastavica, vrabac, crna crvenperka.
slavuja i crnokapu grmušu lako pomešaš
ako ne znaš da slavuj izvodi i onaj rafalni deo:
ra-ta-ta-ta-ta-ta.
istorija
a ko nije prepoznao zlo
u rođenoj babi
i gordost na slici
dede na konju,
taj ne može dalje
da priča o istoriji.
odsustvo pobednika
_____________________________________________
kada su 10. oktobra 2019.
odneli meštrovićevog pobednika sa kalemegdana,
bila sam u povorci koja ga je pratila.
horizontalno postavljen,
delovao je mnogo manji, nežniji, krhkiji.
kao i svi pobednici, i svi poraženi, dok spavaju.