POEZIJA
ORGANIZAM POHLEPE
Septembar 2017
Aleksandar Gavranić (1988.) je crnogorski glumac i pjesnik. Zaposlen u Crnogorskom narodnom pozorištu. Uređivao je emisiju Hermanova sonata na radio Kršu. Objavljuje poeziju u časopisima Agon, Beton, Zarez, Kritična masa i Ars. Dobitnik je nagrade za neobjavljenu knjigu poezije na Ratkovićevim večerima poezije 2015.
2.
Zastava se diže
i zvuk izlazi
BARF
BARF
BARF
tupost udara
po glavi
po ušima
po stomaku
ORGANIZAM POHLEPE
u kojem je sve u marketu
nacionalizam
seksizam
šovinizam
kanibalizam
rasizam
REVOLUCIJA JE U AKVARIJUMU
popovi u gomili
pederi u gomili
fašisti u gomili
darvinisti u gomili
ateisti u gomili
KRASTAVAC SIMPOZIJUMI
na kojima se orgija
na kojima se trpa
na kojima se guzi
i Isus je lubrikant
i Hitler je lubrikant
i Papa je lubrikant
WE ARE THE CHAMPIONS
u ušima
u kapilarima
u hemoroidima
filozofija na štapiću
kultura u kornetu
intelektualci na točenje
gomile stenju
himna zavija o ratu
i mi skačemo
i dahćemo
i psujemo
i svetimo
AUU AU AUUU
gazda
koska
povodac
i kućica sa natpisom
ČUVAJ SE (POŠTENE ) STOKE.
3.
ZGOVORITI ZNAČI KAZATI
RAZUMJETI
DODIRNUTI SE SIMBOLIMA
povezivanje je nestalo
pretvorilo se u čorbu
od plastičnog povrća
i ugljenisanih začina
u kuvara koji je pojeo glavu
kao što smo pojeli etiku
oglodali je kao ugojeni pacovi
koji imaju automobile
i zalizane dlake na trbuhu
koji piju sok
koje se dobija od đubreta
koje se dobija reciklažom knjiga
i pohovanjem frazeologija
i ovo čitanje koje nije
i ovo stvaranje koje nije
i umjetnost koja ne može
i jezik koji mekeće
i nakurčeni kanoni
i erudicija koja je sendvič
i neprestano štediš
ne maziš se
ne voliš se
pljačkaš pokojne roditelje
diviš se nalazima o holesterolu
kupuješ digitron koji računa
kakve su nam impresije
kakve su nam depresije
kakve su nam represije
nema integriteta
nema identiteta
ostali samo posteri
reklame
mirišljave sličice
i ove potkupljene guzice
koje su svemu okrenule leđa.
7.
Kada ti neki matori mudrac
bude govorio kako nešto da uradiš
uradi sve potpuno suprotno
i sve će izgledati kao da si se zajebao
nećeš imati para
nećeš imati prijatelja
nećeš imati ništa
osim osjećaja
da si se bar na trenutak
sudario sa čitavim kosmosom
i sve je nekako pokleklo pred tobom
čak se i bog upišao u gaće.
14.
Ovo je pjesma o debeloj ženi
koju sam iznenadio dok se saginjala
na samom kraju nebitne ulice
u namjeri da dohvati novčanik
koji je na moju sreću ispao.
Prolazio sam pored trafike
na kojoj nikada nije pisalo ništa
i čim sam osjetio miris
te nepregledne gospođe
nisam želio da sačekam ni trenutak
odmah sam skočio na njena leđa
i duboko zario mamuze u njeno meso.
Sve je trajalo nekoliko sati
ona je pokušavala da me skine
trzala se
stenjala
prijetila svojim debelim ustima
molila prolaznike da me zaustave
i kasnije se ispostavilo da smo bliski rođaci,
ona mi je pokazala fotografije svoje djece
koja su na njenu žalost još deblja
pa smo se dogovorili da odem na večeru
u njihovu debelu kuću
da malo isprobam debelu djecu
i odnesem im potkovicu na poklon.
Na kraju smo se nježno poljubili
ja sam je izvrijeđao za srećan put
a ona mi je ostavila novac za taksi
i dok sam gledao kako se njena guzica
nespretno tetura preko ulice
neka tuga iznenada ispuni moju dušu
i moram da priznam da mi je bilo žao
što je nisam jahao duže
jer stvarno sam imao priliku.
21.
Često mi se dogodi
da čitav dan prođe
a da ja uopšte nisam uključen
da me nema skoro nigdje
da se satima vodim kao nestao
eto recimo ovog jutra
probudio sam se kao Šekspir
krenuo u šetnju kao Džojs
smijao se kao Fokner
kupio novine kao Kami
i sve to vrijeme
nisam prestajao da se čudim
GDJE SAM PONOVO IŠČEZAO?
Prolazio sam gradom
pokušavajući da se pronađem
raspitivao se po ćoškovima
parkovima
trčao za prolaznicima
prosjacima
zaustavljao svakoga
ko bi nešto mogao znati
uporno ga pitajući:
DA LI STE ME SLUČAJNO VIDJELI?
MOŽDA ZNATE KUDA SAM OTIŠAO?
Vratio sam se kasno te večeri
otvorio vrata kao Prust
ušao u sobu kao Flober
vrištao kao Dostojevski
plakao kao Puškin
bacio se na krevet kao Kafka
i glasno počeo da hrčem kao Turgenjev
a što se tiče onog pitanja
koje se ipak logično nameće,
ŠTA SE DOGODILO KADA SAM SE PROBUDIO?
e to još uvijek niko ne može znati
čak ni gospodin koji je zaspao.
24.
HUMANOST KAO H
Odeš na mjesta
gdje ima ljudi
koji su previše kulturni
i nemaju hrabrosti
za običnu svađu
odeš na takva mjesta
kada izgubiš razum
uhvatiš nekoga
uz osmijeh
i govoriš satima
ne puštaš ga
dok ne izbaciš sve
svu dosadu
sav očaj
govoriš bez prestanka
bez pardona
bez savjesti
govoriš dok ga ne ubiješ
ne misliš
ne zahvaljuješ se
ne radiš ništa drugo
samo govoriš
dok ne osjetiš olakšanje
a onda se jednostavno okreneš.