Narodna verovanja i obredi vezani uz Vidovdan
U ZEMLJI LEGENDI SVAKA LEGENDA JE ISTINITA
Juli 2019
Kad je reč o Kosovskom boju emocije nadvladavaju istorijske činjenice, kojih baš i nema mnogo, a i protivurečne su i nepouzdane. U takvoj situaciji otvoren je prostor za donošenje raznih zaključaka i stvaranje legendi koje sugestivno deluju sve do naših dana
Ne znam šta treba da se desi, pa da se iz svesti srpskog naroda izbriše Vidovdan, dan kada se pre 630 godina odigrala Kosovska bitka, najvažniji događaj u njegovoj istoriji. Bilo je i još uvek ima pokušaja da se to uradi, ali verujem da dok bude i jednog Srbina da se to neće dogoditi. Kad je reč o Kosovskom boju emocije nadvladavaju istorijske činjenice, kojih baš i nema mnogo, a i protivurečne su i nepouzdane. U takvoj situaciji otvoren je prostor za donošenje raznih zaključaka i stvaranje legendi koje sugestivno deluju sve do naših dana. Ovom prilikom kratak osvrt na one manje poznate i nedovoljno istražene.
Za razliku od sultana Murata koji je svoju vojsku vodio od Plovdiva preko Kratova, Kumanova, Preševa i Gnjilana do Prištine, za kretanje srpske vojske ne postoje jasno utvrđeni pravci. Veruje se da je knez Lazar sa delom vojske krenuo od Kuršumlije. U septembru 2008. godine pokušao sam da upoznam taj put. Na njemu sam zaista naišao na mnoge lokalitete koji se vezuju za Kosovski boj. Evo nekih primera.
Stari put od Prolom Banje ka Đavoljoj varoši probija se kroz klance i gudure Prolomske reke. Na jednom proširenju podignuta je crkva brvnara posvećena svetom knezu Lazaru koju je narod nazvao Lazarica. U njenoj porti ima nekoliko starih kamenih krstova, koji svedoče o životu u ovom kraju u dalekim vremenima. Po predanju knez Lazar je tu pričestio deo vojske pred odsudni boj na Kosovu. Posle bogosluženja krenula je litija oko crkve. Kako se vojska kretala tako su se šljive uvrtale. Prosto neverovatno. Bilo je pokušaja da se ove šljive presade na neko udaljenije mesto. Pelcer bi se primio, ali se šljive nisu uvrtale. Uvrću se samo na ovom mestu.
Nedaleko Kuršumlije nalazi se selo Dankovići. U njemu raste jedan od najvećih hrastova u Srbiji. Narod ga zove hrast kneza Lazara. Po legendi knez Lazar je tu, na putu za Kosovo, zadanio da bi vojsku odmorio. Otuda ime selu Dankovići. Međutim, ovaj hrast je star oko 300 godina, ali po legendi na njegovom mestu je rastao hrast iz vremena kneza Lazara. Put ka Podujevu sve je teži. Nailazi se na meto Trpeze. Po predanju ovde je knez Lazar priredio trpezu za vojsku pred okršaj na Kosovu. Bili su prisutni i Ivan Kosančić, Milan Toplica i Miloš Obilić. Nedaleko se nalazi kula Ivana Kosančića, ali uspon do nje je gotovo nemoguć.
Novo Brdo
Od legendi vezanih za Kosovski boj pažnju zaslužuje i ona o učešću, odnosno neučešću Jermena u ovoj bitci. Zna se da je sultan u svoju vojsku uključio mnoge vazalne narode, pa i hrišćanske. Ni Srbi nisu bili pošteđeni. Učesnik je bio vlastelin Konstantin Dejanović. Što se tiče Jermena njihovo podozrenje izazvala je zvonjava rano u jutro na Vidovdan. Oni nisu znali ni gde su došli ni protiv koga treba da se bore. Kad su videli da treba da se bore protiv hrišćana odluče da napuste Kosovo polje. Povlačeći se, jedna grupa je zalutala u bespuću planine Ozren nedaleko Soko Banje. Na jednoj zaravni naišli su na osam izvora vode i druge prirodne pogodnosti, te odluče da tu ostanu. Podigoše manastir sa crkvom posvećenom svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu i omanje naselje. Narod ovaj manastir nazove Jermenčić. Više puta je stradao, ali je uvek obnavljan. Danas je crkva sređena, ali nema monaha. Narod se u velikom broju okuplja kod Jermenčića svake godine o svetom arhangelu Gavrilu 26. jula.
Izgleda da ono što za neki narod predstavlja najveću vrednost, da upravo to najviše napadaju njegovi neprijatelji. Pokazuju to i primeri iz srpske prošlosti. Nije bilo malo onih, a i danas ih ima, koji bi da otmu nešto od Srbije, da njenu istoriju neargumentovano preinače, omalovaže, pa i vulgarizuju. Elementarna pristojnost ne dozvoljava da se navede šta su sve o Srbima govorili Doris Pak, Vilijam Voker, Ričard Holbruk i drugi. Kad se sve to ima u vidu onda se može reći da Kosovski boj još nije završen.
Događaji oko otimanja srpske saborne crkve u Novom Brdu, što zaokuplja pažnju javnosti uoči Vidovdana 2019. godine, zaslužuju kratak osvrt. Od nalaza, prilikom istraživanja ove crkve, posebnu pažnju bi trebalo pokloniti epigrafskoj građi. Naročito jednom fragmentu ktitorskog natpisa. On je pisan ćirilicom, a oblik i raspored slova je gotovo identičan onima koje je uklesao u LJubostinji neimar Rade Borović. Ne bi se pogrešilo ako bi se i novobrdski hram pripisao ovom majstoru. Pažnju svakako zaslužuje i jedan srebrni prsten sa grbom Lazarevića nađen u šutu katedrale.
Imena toponima nesumnjivo mnogo kazuju o onima koji su ih dali. U dužničkoj knjizi dubrovačkog trgovca Mihaila Lukarevića, koji je tridestih godina 15. veka poslovao u Novom Brdu, nalazimo imena svih topionica i rudarskih postrojenja u Novom Brdu i okolini. Sva imena su srpska.
SPC uvrstila je Vidovdan u svoj kalendar 1892. Narodna verovanja i obredi vezani za ovaj dan su mnogo stariji. Na ovaj dan se ne igra i ne peva, a po crkvama se daju parastosi kosovskim junacima. Veruje se da pre Vidovdana nije dobro brati i jesti trešnje.
Emitovano na Radio Beogradu II 28. juna 2019. godine