Časopis Prosvjeta

У Српском културном центру у Осијеку 8. фебруара одржано је предавање „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века“ о чему је говорио Милан Мицић, генерални секретар Матице српске из Новог Сада. „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века означава дуготрајан процес демографских померања српског становништва из подручја под османском влашћу на север, у хабсбуршке крајеве, односно данашњу Војводину, Славонију, Барању, Банат и Угарску. Ови покрети, често мотивисани ратовима и потрагом за сигурношћу, трајно су изменили етничку карту Панонске низине“, рекао је и нагласио да период сеоби, не само српских, почиње у 7. вијеку и траје све до данашњих дана. У бурним историјским околностима Срби су се као народ небројено пута селили диљем Еуропе и шире. Осим велике сеобе Срба 1689. године, било је још осам већих сеоба, а Срби су се насељавали у крајеве у саставу Војне крајине.

У суботу и недјељу, 7. и 8. фебруара, на Новосадском сајму одржан је седми „Сајам завичаја“ у организацији Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Манифестација је окупила дјецу, младе, културно-умјетничка друштва, спортисте, удружења и институције из Србије из БиХ, Црне Горе, Румуније, Мађарске и Хрватске, укупно двјестотињак друштава. Као и претходних година, од барањских српских организација у недјељу су на Сајму учествовали Фолклорни ансамбл „Чувари традиције барањских Срба“ те заједнички СКУД „Јован Лазић“, КУД „Живојин Жико Мандић“ из Кнежевих Винограда и Секција жена Суљошанка из истог мјеста која дјелује у склопу „Просвјетиног“ пододбора. На пут је кренуло девет чланова СКУД-а, који су били у барањској ношњи, и седам „суљошанки“, које су представљале слана и слатка јела, чаршаве и везене столњаке. Штанд је био изузетно посјећен од бројних Барањаца који живе у Новом Саду и Војводини.

Српско народно вијеће и Фондација Дубравка Угрешић потписали су споразум о сурадњи, с обзиром да постоји озбиљна намјера да се у Загребу оснује музеј Дубравке Угрешић, гласовите књижевнице која је прије три године умрла у Амстердаму. Двије би организације биле оснивачи музеја, а заједнички би приступили другим потенцијално заинтересираним партнерима попут Града Загреба, можда и владе.

На сједници Савјета за националне мањине РХ, одржаној 6. фебруара у Загребу, подијељена су средства за програме културне аутономије националних мањина. За укупно 1.235 програма, од чега 106 за информирање, 72 за издаваштво, 463 за културни аматеризам, 591 за културне манифестације и три на основу билатералних уговора и споразума, предвиђено је укупно 12,1 милијун еура.

И ова је подјела прошла у знаку кажњавања неких српских организација и пројеката који су лани били на удару деснице, било оне кабинетске и саборске, било оне уличне која је у виду црнокапуљаша онемогућавала или то покушавала неке српске манифестације.

Док је већина програма за ову годину добила већа средства него за прошлу, с обзиром на укупно повећање предвиђеног новца од десет посто, Новости су остале на 400.000 еура, колико им је додијељено и лани, иако су због инфлације то реално мања средства. Мање новца него лани предвиђено је и за Дане српске културе СКД-а „Просвјета“. Заједничко веће општина добило је 334.200 еура, од тога 193.000 за сам ЗВО, а остатак иде њиховим чланицама, односно бројним КУД-овима у саставу ЗВО-а. Чувари српског идентитета из Вуковара добит ће 36.000 еура, Српски демократски форум и њихов подлистак Нада 75.000 еура, а СКД „Просвјета“ за све категорије активности 1,25 милијуна еура, од тога 650.000 за рад пододбора. СКУДД Ђурђевдан из Дрежнице добива 32.000 еура, а СКУД „Јован Лазић“ из Белог Манастира 30.000 еура. Српско народно вијеће добило је 683,2 тисуће еура, такођер мање него лани, а Српско привредно друштво Привредник 91.000 еура, од чега за свој подлистак 63.000 еура. Удруга српске националне заједнице Уранак из Вараждина 30.000 еура, Удруга Жене косовске долине из Риђана 9.000 еура, Установа у култури Српски дом из Вуковара 2.500 еура, а Српски културни центар 5.700 еура.

У Српском дому у Вуковару 2. фебруара промовирана је студија Идентитет Срба у Хрватској аутора Саше Кузмановића, протојереја-ставрофора и пароха вуковарског. Промоцији су присуствовали епископ осјечкопољски и барањски Херувим, рецензент књиге протојереј Марко Шукунда, те протојереј-ставрофор, као и представник издавача и ЗВО-а Дејан Дракулић. По ријечима аутора, синтагмом „вековање“, настојао је да прикаже живљење српског народа у Хрватској кроз вијекове, а не, како неки данас покушавају да представе, да су Срби на овим просторима присутни тек вијек или два.

У Српском културном центру у Осијеку 1. фебруара отворена је изложба Барањски народни обичаји осликани руком Милана Дворнића. Милан Дворнић је самоуки сликар из Белог
Манастира, етнограф и истраживачки писац који је деценијама сакупљао етнолошку грађу везану за обичаје барањских Срба. Дио грађе везане уз народне обичаје, градитељство и ношње барањских Срба представљан је са 35 слика.