Časopis Prosvjeta

Међународни дан жена прослављен је и у бројним пододборима „Просвјете“, као и у другим српским институцијама. Тако су припаднице и припадници српске заједнице на подручју Карловачке жупаније, u Јасенку, Карловцу, Крњаку и Војнићу, пригодним дружењима обиљежили Међународни дан жена. Празник су организирали пододбори Српског културног друштва „Просвјета“, градска и опћинска вијећа српске националне мањине. У Дарди је прослава Дана жена имала и ликовних „штих“. Ликовна радионица „Петар Добровић“, која дјелује у склопу пододбора из Дарде поводом Осмог марта, у тамошњем Културном центру приредила изложбу Жене и цвијеће. Изложено је 30 слика, специјално рађених за ту прилику, које је насликало 13 чланица и чланова те радионице, међу којима је и шест основношколки. Слике су рађене акрилом и уљем на платну те акварелом на кашираном платну. На њима су лица и фигуре жена, балерина, потом различито цвијеће: Ван Гогхови сунцокрети, божури, перунике и друго. Наравно, било је ту и пјесмама, нарочито оних посвећених женама.

Загребачки пододбор „Просвјете“ своје је славље уприличио 8. марта у дупке пуној дворани Српског културног центра у Загребу, што је била прилика да се јавности представе све секције пододбора, као и фолклораши пододбора из Гарешнице и Великог Поганца те чланови хора ансамбла Босана. Свим водитељима гостујућих ансамбала уручене су захвалнице и слике, радови чланица и чланова ликовне секције коју води Лана Ковачевић, док је свака жена добила по каранфил.

Ту можемо споменути да је низ прослава започет у Сплиту гдје је 4. марта одржана Драмско-глазбена вечер на којој су заједно наступили Женски збор сплитског пододбора и Културно друштво Украјинаца Цвит. Женски збор представио се традиционалним народним љубавним пјесмама, а Украјинци својом музиком и глумачким умијећем, шаљући поруке љубави и мира те истичући снагу жене, њену креативност и истрајност.

Задње дане фебруара обиљежиле су двије промоције књига у организацији двају пододбора „Просвјете“. Осјечки пододбор организирао је предавање Маре Бекић-Војновић с представљањем књиге Књигоцид – Уништавање књига у Хрватској 1990-их универзитетског професора Анте Лешаје. Ријеч је о књизи-подсјетнику да је деведесетих у Хрватској из бројних библиотека због идеолошки непоћудног садржаја, писма којим су писане, због етничке (читај српске) или политичке (читај љевичарске) припадности аутора, уклоњено и уништено више стотина хиљада књига које су завршиле у контејнерима, на улици или рециклажи. Лешаја је у истраживању дошао до податке да је током 1990-их из хрватских књижница, према грубој процјени, одстрањено готово 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе.

У карловачкој Градској књижници „Иван Горан Ковачић“ у организацији тамошњег пододбора „Просвјете“ одржана је промоција књиге новинара Новости Бориса Постникова Књижевна република Југославија – од 1989. до 2022. године. Уз аутора, на трибини је судјеловала и уредница књиге Ивана Рогар. Постников је објаснио да је пишући књижевне критике схватио да и након распада државе постоје везе међу писцима из новонасталих држава који се међусобно читају.

Од 18. фебруара до 9. марта грађани Пуле и љубитељи (еx)Yу музике могли су у тамошњој галерији СКУЦ-а разгледати изложбу Кад кренем ка с преко сто ријетких и досад невиђених фотографија Маргите Стефановић Маги из групе Екатарина велика. Хероину новог YУ вала и врхунску клавијатуристицу Маргиту Стефановић – Маги, овјековјечили су кроз своје фотографије Горан и Срђан Вејвода, Александар Кујучев и недавно преминула Горанка Матић, а аутори изложбе су Драган Амброзић и Зорица Којић.

Пододбор СКД-а „Просвјета“ Бели Манастир одржао је редовну извјештајну годишњу скупштину у тамошњем СКЦ-у. Предсједник Дејан Јеличић поднио је извјештај о раду и финанцијски извјештај за 2025. те програм рада и план за 2026. годину који су једногласно усвојени. Пододбор је лани одрадио, организирао или суфинанцирао 25 активности, од Светосавске академије до Материца 28. децембра. Већина активности одржана је у Белом Манастиру, али их је било и у Београду, Боботи, Даљу, Кнежеву и Осијеку. За 2026. годину састављен је још амбициознији програм од чак 37 ставака, што би у просјеку биле три активности мјесечно. Наравно, све зависи о добивеним средствима. Скупштина у Белом Манастиру једна је од низа које ће у својим сједиштима одржавати и други пододбори „Просвјете“.

Поводом међународног Дана материнског језика у Студентском дому Стјепан Радић у Загребу 21. фебруара је одржана 12. манифестација „Причај ми на свом језику“. На догађају који организира Координација вијећа и представника националних мањина Града Загреба, ученици који похађају наставу својих материнских језика, представили су десет мањинских заједница с укупно 140 ученика које је за наступ увјежбавало 20 учитељица, што је највише до сада.

У Владичанском двору у Пакрацу 21. фебруара отворена је изложба лани преминуле Горанке Матић, једне од најважнијих српских и југословенских фотографкиња. Фотографије из циклуса Скадарско језеро, настале у периоду од 2000. до 2002. године, непознат су и фасцинантан дио њеног рада који је први пут изложен јавности. Изложбу су свечано отворили епископ пакрачко славонски Јован и Уна Поповић, хисторичарка умјетности и кустосица Музеја савремене уметности у Београду. Представљена је монографија Горанка с око хиљаду фотографија о којима су говорили њени коаутори Уна Поповић и Небојша Грујичић те књижевник Ђорђе Матић.