Паноптикум 190 / Јануар 2026

ДАРКУ ТУШЕВЉАКОВИЋУ НИН-ОВА НАГРАДА

НИН-ова награда за најбољи роман 2025. године свечано је уручена Дарку Тушевљаковићу 26. сијечња у београдској Коларчевој задужбини за роман „Карота“, објављен у издању Лагуне. Аутор је том приликом истакнуо да је ријеч о његову најособнијем роману досад те захвалио жирију што га је, како је рекао, „обасјао светлом које му даје прилику оставити дугу […]

НИН-ова награда за најбољи роман 2025. године свечано је уручена Дарку Тушевљаковићу 26. сијечња у београдској Коларчевој задужбини за роман „Карота“, објављен у издању Лагуне. Аутор је том приликом истакнуо да је ријеч о његову најособнијем роману досад те захвалио жирију што га је, како је рекао, „обасјао светлом које му даје прилику оставити дугу сенку“. Тушевљаковић је оцијенио да награда потврђује како књижевност која настаје из најдубљег особног искуства заслужује
највећу пажњу.

Говорећи о настанку романа, који се темељи на сјећањима на дјетињство у Задру уочи распада Југославије, признао је да је често двојио је ли прича превише локална или можда преопћенита. „Писање је стално тражење равнотеже између херметичности и разумљивости. У ‘Кароти’ ме то балансирање знало исцрпити јер писац истодобно жели остати свој и постати свачији“, рекао је и додао: „Из таме деведесетих сам одавно изашао, али неки њен део је ипак остао у мени. Од тог дела, из тог
мрака са почетка осветљеног тунела, настао је роман ‘Карота’.“

Награду му је уручио прошлогодишњи лауреат Маринко Арсић Ивков, а предсједник жирија Александар Јерков нагласио је да је одлука донесена готово једногласно, без подилажења политичким притисцима или медијским очекивањима. Оцијенио је како роман спаја мистериј и трауму у потрази за особном истином те се одупире пуком свједочењу и сентименталности.

Према Јерковим ријечима, „Карота“ отвара етичка питања која надилазе судбину главног јунака и нуди слојевиту причу у којој се сусрећу мит, насиље, љубав, губитак и сложени српско-хрватски односи. Нагласио је да жири није наградио роман због теме деведесетих, него због другачијег погледа на ту прошлост.

Осим њега, у жирију су били Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић. У најужем избору било је шест романа, осим Тушевљаковићеве „Кароте“, то су „Разговори с Вјештицом” Владимира Вујовића, „Балада о убици и убици и убици“ Далибора Пејића, „Фрау Бета“ Лауре Барне, „Бесмртне лудости госпође Кубат” Милана Трипковића и „Опатија Светог Вартоломеја“ Милоша Перишића. На конкурс за 72. НИН-ову награду пристигло је 195 наслова.

У тренутку закључења овог броја „Просвјете“ жири награде „Београдски победник“ за најбољи роман објављен у 2025. години
издвојио је седам наслова. У најужем избору, сачињеном од 15 наслова у ужем, нашли су се романи: „Фрау Бета” Лауре Барне, „Улм” Бојана Васића, „Разговори с Вјештицом” Владимира Вујовића, „Луси“ Бојана Савића Остојића, „Летњиковац“ Марка Тодоровића, „Бекос“ Енеса Халиловића и „Хумано пресељење“ Виде Црнчевић Басаре. Жири чине Предраг Петровић (предсједник), Весна Тријић, Слађана Илић, Петар Пијановић и Наташа Анђелковић. Први добитник награде „Београдски
победник“ био је Драго Кекановић, награђен за роман „Приврженост“ у издању СКД-а „Просвјета“.