Časopis Prosvjeta

Два вијека Матице српске, основане 1826. у Пешти, као најстарије српске културне институције, свечано су обиљежени на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније, у срединама гдје је значајан број припадника српске заједнице. Низом програма који су окупили представнике културног, црквеног и јавног живота, организатори су указали на значај Матице кроз хисторију у књижевном, језичком и научном […]

Два вијека Матице српске, основане 1826. у Пешти, као најстарије српске културне институције, свечано су обиљежени на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније, у срединама гдје је значајан број припадника српске заједнице. Низом програма који су окупили представнике културног, црквеног и јавног живота, организатори су указали на значај Матице кроз хисторију у књижевном, језичком и научном смислу. Обиљежавање јубилеја почело је у Трпињи, родном мјесту Јосифа Миловука, једног од оснивача. У цркви Вазнесења Господњег служен је помен, а предсједник Матице српске Милан Станић истакао је значај хисторијског наслијеђа и континуитета идеје. У оквиру програма у Трпињи одржане су и креативне радионице за дјецу.

Централна манифестација одржана је у Српском дому у Вуковару. Директор Дома Небојша Видовић указао је на нераскидиву везу српских институција, удружења и установа с Матицом.

У оквиру академије наступио је хор Јавор, а представљена је и књига Завети Матице српске Ивана Негришорца. У склопу академије постављена је изложба Уздарје пчелињем јату – задужбинари Матице српске, ауторке Јелене Веселинов.

Након Вуковара, обиљежавање јубилеја Матице српске настављено је у свечаном академијом у Белом Манастиру на којој је о хисторијском развоју и мисији Матице српске говорио њен генерални секретар др Милан Мицић. Научници Драган Тубић, Јелена Веселинов и Александра Новаков својим су излагањима освијетлили кључне личности и тренутке који су обликовали рад ове установе кроз првих 200 година постојања. Наступили су пјесник Ђорђе Нешић, најмлађи чланови Фолклорног ансамбла Чувари традиције барањских Срба те СКУД Јован Лазић, а одржане су едукативне радионице за дјецу и ученике.

Обиљежавање је завршено 23. априла програмом у Српском културном центру у Осијеку гдје је представљен Српски биографски речник.