Časopis Prosvjeta

Музеј Југославије обогатио је збирку радом познатог кипара Ивана Мештровића “Модел за рељеф краља Петра I Карађорђевића у Дубровнику” из 1922. године, једним од првих  монументалних израза југославенске државе настале након Првог свјетског рата, који има значај за разумијевање умјетничког, политичког и симболичког језика прве Југославије. Коњаничка представа краља Петра I Карађорђевића у рељефу, коју […]

Музеј Југославије обогатио је збирку радом познатог кипара Ивана Мештровића “Модел за рељеф краља Петра I Карађорђевића у Дубровнику” из 1922. године, једним од првих  монументалних израза југославенске државе настале након Првог свјетског рата, који има значај за разумијевање умјетничког, политичког и симболичког језика прве Југославије.

Коњаничка представа краља Петра I Карађорђевића у рељефу, коју је Мештровић извео према наруџби дубровачких власти 1924. године, била је дио шире споменичке политике међуратне Југославије. Мештровић је направио рељеф, а не фигуру из финанцијских разлога. Као „први југославенски краљ“ и „ослободилац“, Петар I је кроз антички модел представљен као симбол јединства Јужних Славена и легитимације нове политичке заједнице, истакао је Музеј Југославије у саопћењу поводом аквизиције Мештровићевог рада, који је димензија 113,7 x 98,6 x 10,7 центиметара, а рађен је у гипсу.

Споменик је свечано откривен 1. децембра 1924. године, на шесту годишњицу уједињења, односно формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и постављен на симболично мјесто – градске зидине код Врата од Пила, изнад унутрашње стране улаза у Страдун. Уклоњен је 1941. године и био похрањен у Умјетничкој галерији, која је пресељена у палачу Божа Банца, бродовласника и некадашњег Мештровићевог пријатеља. Гипсани одљев и камени оригинал уграђени су и затворени 1975. године између два зида музејског простора Умјетничке галерије и били недоступни јавности