Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта
ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ САВА
И ове су године Српско културно друштво „Просвјета“ и највећи број његових пододбора свечаним академијама и културним догађањима обиљежили Светог Саву, крсну славу ове кровне институције Срба у подручју просвјете и културе. Светог Саву обиљежили су и литургијама у СПЦ-у, као и у појединим српским институцијама и мањинским вијећима које га славе. Тако је 24. […]
И ове су године Српско културно друштво „Просвјета“ и највећи број његових пододбора свечаним академијама и културним догађањима обиљежили Светог Саву, крсну славу ове кровне институције Срба у подручју просвјете и културе. Светог Саву обиљежили су и литургијама у СПЦ-у, као и у појединим српским институцијама и мањинским вијећима које га славе.
Тако је 24. јануара у пуној Концертној дворани Благоје Берса на Музичкој академији у Загребу одржана Светосавска академија „Просвјете“ коју је, уз богати културно-умјетнички програм, обиљежила и подјела награда и признања заслужним члановима. Предсједник СКД-а „Просвјета“ Никола Вукобратовић истакнуо је да је Светосавска академија централна манифестација ове организације с великом традицијом. „За Србе у Хрватској обиљежавање Савиндана је не само прилика за изражавање и јачање везе са сународњацима него и за потврђивање преданости најпросвјећенијим и најплеменитијим традицијама властитог националног идентитета. Тешко је зато не осјећати тугу, па и срамоту због покушаја да се 2026. у Хрватској забрани одржавање светосавских академија“, рекао је предсједник „Просвјете“ и додао да је ноторна чињеница да нитко од нас своје поријекло не бира. Али оно што бирамо је што ћемо с тим поријеклом учинити, нагласио је.
„Са сигурношћу можемо рећи да у свеукупној историји нашег српског рода не проналазимо личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве ни у духовном, ни у културном смислу“, рекао је протојереј ставрофор Слободан Лалић, изасланик епископа Кирила, нагласивши је да се ових година у СПЦ-у обиљежавају Савини јубилеји: лани се навршило 850 година од Савиног рођења, а ове се обиљежава 790 година од његовог упокојења у Великом Трнову.
Повеља СКД-а „Просвјета“, намијењена истакнутим институцијама за допринос раду и развоју програма „Просвјете“ у 2025. години, додијељена је пододбору у Сплиту као признање за дугогодишњи, предан и континуиран рад на очувању и афирмацији српске културе, језика, ћириличног писма и традиције на подручју града Сплита и Сплитско-далматинске жупаније те изградњи и развијању добрих међунационалних односа у Сплиту.
Годишње признање „Златна значка“, које се додјељује истакнутим члановима „Просвјете“ или заслужним појединцима који су га задужили доприносећи остварењу његових циљева добили су Снежана Јовановић, потпредсједница боровског пододбора и предсједница КУД-а „Острово“, Дарко Гојковић, дугогодишњи члан карловачког пододбора, активан на проналажењу православних гробља на Кордуну, као и Нада Комљеновић, дугогодишња чланица пододбора Загреб, заслужна за повезивање с другим мањинским организацијама које се баве културно-умјетничким аматеризмом.
Годишња награда „Десанка Ђорђевић“ за заслуге у области аматерског стваралаштва постхумно је додијељена Маријану Јаношевићу, истакнутом културном и друштвеном раднику, правнику и неуморном прегаоцу у очувању културног идентитета и заједништва српске заједнице на Банији, посебно у Двору.
Годишњу награду „Сава Мркаљ“ за 2025. годину, за посебно вриједан допринос култури Срба у Хрватској, добио је Чедомир Вишњић, истакнути хисторичар и писац. Награда му је додијељена за изузетан и дугогодишњи допринос очувању, развоју и афирмацији српске заједнице у Хрватској, те за свеукупни рад на унапређењу културних, образовних и издавачких дјелатности српске заједнице и СКД-а „Просвјета“.
Публику је одушевио наступ Хора Саборног храма у Загребу, под водством Олене Циглењак, те наступи фолклорних секција загребачког и гарешничког пододбора „Просвјете“, под водством Бојане Карлице и Зорана Блануше.
У Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у којој је Свети Сава и дан школе и крсна слава, ученички програм био је у знаку Свете Петке. Уз то, фолклорно пјевачка секција у којој је 30-ак ученика, у кругу гимназије под водством Вање Вишњић извела је низ плесова и игара сјеверне Далмације, а о значењу и насљеђу Светог Саве у својој је светосавској бесједи говорио професор филозофије на београдском Теолошком факултету Богдан Лубардић.
А у дане око Савиндана Светосавске академије с пригодним програмима у којима су наступили фолклораши и други чланови пододбора одржане су у Дарди, Јагодњаку, Белом Манастиру, Кућанцима, Борову, док су мали фолклораши бенковачког пододбора увеличали светосавске скупове у Славонском Броду и Кистањама, а у Вуковару и Карловцу свечане академије.
У Пули је поводом Светог Саве у организацији тамошњег пододбора „Просвјете“ одржана бесплатна дјечја радионица дизајна и тиска на текстилу која је окупила двадесетак дјеце основношколског узраста из тог града који су кроз практичан и креативан рад обиљежили дан посвећен зачетнику српског просвјетитељства и образовања. Радионицу су провели водитељи Програма ПЛУС, алтернативног образовног програма намијењеног дјеци и младима који се већ другу годину заредом проводи у Пули.