Kordunaške priče / Iz zbirke priča Kapetana Svrdla

KORDUN MOJE MLADOSTI

Decembar 2017

Eeeee, baš jedan takav je bio ovaj “moj”. Znači, da ga je bilo tur’ti u visoku peć u Zenici utrn’o bi je za popodne kol’ko ‘e bio sirov. Nacilja momak đevojku i ‘oće da se ženi, a što ona o tom pojma nema to je druga priča. U to vreme sam svira po seoskim zabavama i on, da bude sve kako treba, povešće mene i harmonikaša da to bude sve na svome mjestu

U davna vremena moje mladosti o kojim ja sad nabadam klasični vid prošnje je lagano izumirao al’ još uvijek je bilo „đuđana“ kojima je bilo dovoljno da se “žemska” njemu svikla i onda se sve drugo rješava sa ćaćom. NJezino mišljenje nije bilo na razmatranju.

Eeeee, baš jedan takav je bio ovaj “moj”. Znači, da ga je bilo tur’ti u visoku peć u Zenici utrn’o bi je za popodne kol’ko ‘e bio sirov. Nacilja momak đevojku i ‘oće da se ženi, a što ona o tom pojma nema to je druga priča. U to vreme sam svira po seoskim zabavama i on, da bude sve kako treba, povešće mene i harmonikaša da to bude sve na svome mjestu.

Našli smo se mi u ‘strožinskom dućanu da utanačimo detalje, a on se raširio ka’ i pokojni Tito, galami sve glave da narod čuje, ‘eli, da on u prošnju kreće.

Na njemu smeđi kaput sa vanjskim džepovima, u jednom vrećica praš’ne za krumpjere, a u drugom malo ambrelo…ma k’o da ga sad gledam.

Nikad do tada nisam bio u sličnim “akcijama” pa sam jedva čeka’ da počne jer se dalo naslutiti da će biti zanimljivo.

Potencijalna mlada je iz Golinje (selo Cimeše) i idemo sa 2 auta. Napred moj harmonikaš sa „stojadinom“ a ja iza sa „fićom“ (10 nas ukupno) i dok smo se uguravali u te šklopocije vidio sam ja da je “mladoženja” jedan od „intelegentnijih“, a svi već debelo prešli 2 promila.

Zaboravi’ reći da je mladoženja u istom kaputu, samo ovaj put u džepove natrpa’ bombona jer su u to vreme „žemske“ padale na bombone …

I tako kreće družina, a u meni neka nelagoda. Najrađe  bi’ ja to sa strane pogleda’ pa se onda po potrebi priključio, al’ jebiga sad, šta je tu je.

Vozi ovaj ispred, a poslije Bovića nastade za mene nepoznato i jedanput stade. E, jebiga…stigli..

Još dok smo se vozili, ja sam sebi stvorio kao neku predodžbu da bi mlada trebala biti malo subenasta i poružna ka’ i on, al’ iz dobro stojeće familije jer je i on, bez obzira na mentalni sklop, bio imućan za ona vremena.

Tu sam se odma’ prevario jer po maloj drvenoj bajtici i “pratećim objektima“ se dalo naslutiti da je to jako siromašna familija.

Ja i ovaj moj muzičar smo se malo povukli i pustili da ovi glavniji uđu u kuću, a onda i sami na kraju se jedva uvukli u prostorijicu tri sa tri .

Od ukućana u zapećku baba vadi špice iz masirače, na nosu naočale ka’ i dvije pepeljare, a napred, ispostaviće se kasnije, mladina mati naoštrena kaj žaga.

– Što vas tol’ke nanese? – pripitaće ona …Ala sprdač’ne majko moja. Vidim ja na što to ide, al’ onda stupa mladoženja na scenu.

– Đe ‘e Đuka – pita on odlučno k’o da mu je Ćane milicajac bio mentor, – Pa o’ša na pilanu pomaže nekom… – , poče ona baba iza zapećka na ovog jednog očima (čitaj: naočalama) da je on na tavanu.

Mladoženja zapjenio kaj vepar da kako je moga’ otići kad su njih dvojica sve dogovorili kod LJub’ce Kličkov’ć i da se tako sa ljudima ne zajebava. U to će ovaj što mu je baba poslala “mejl” izvaditi kuburu i uperiti u plafon znajući da onaj odozgo kutri.

Onaj jadnik gore na tavanu cijelu je situaciju promatra’ odozgo kroz rupu pa kad je viđo da bi moga’ gore dob’ti olovno zobanje dreknu i smandrlja se niz lotru dok si zin’o.

Uleti među nas pa se tako ljubazno ispozdravlja kaj da smo mu rod rođeni, a on je, ka’, gore na tavanu sušio vrganje pa nije ni primijetio da se desetak majmuna uvuklo u kuću.

Tu se situacija mijenja iz korijena. Mladoženja preuzima kontrolu, stara se izgubila čim je ovaj siša’ sa tavana mi se ‘vatamo instrumenata. Ma jebeš one iz Ko to tamo peva.

Gazda kuće jadan neđe nađe politru nekvog trunja i nastade pravo “veselje”.

Baba prati svako točenje tako da sam skužio zašto je odigrala „Brankovića“ kad je izdala zeta na tavanu …

Mladoženja pada u delirijum od veselja misleći da je silaskom nesuđenog đeda sa tavana sve riješeno.

Da nas ubjedi kako je to sve počelo kod LJub’ce Kličkov’ć poče priču – ‘ednu rundu ja, ‘ednu Đuro, pa jopet ja, pa onda Đuro. A baba će iza zapećka – ‘El de janje a, ‘el ta kakva runda za piti? E, jebiga baba sad, runda kaj runda!

Pravi šok nastaje na kraju kad u sobu ulazi “mlada” sa materom.

Ja očekiva’ aždaju, a ono uđe đevojčurak baš po mojoj mjeri tako da zažali’ istog trena što me vrag tu naćera’.

Objasni ona u par riječi da joj ne pada napamet da se uda, već da joj je prioritet da završi u Glini krojački zanat, a meni milo i mislim nešto u sebi, ako dođe do gužve mijenjam stranu k’o Huska Miljković koji je po potrebi bio i partizan i ustaša..

I tako završi moja prva i zadnja prošnja koje ću se sjećati dok sam živ.