PROZA

SREĆNA BANANA

Decembar 2017

Miloš K. Ilić (1987-2051) piše prozu i radio drame. Izdao zbirku priča "Priče o pivu" (2008). Zbirka priča "Umorni kao psi", samo što nije izašla u izdanju Partizanske knjige.

Ružici se bližilo sedam godina braka. To je sedam letovanja, tri zimovanja, sedam rođendana njenih i sedam rođendana Peđinih, to je sedam godina bez dece, sedam godina puta dvanaest plaćanja zajedničkih računa – do same svadbe živeli su razdvojeno – sedam godišnjica. Nije joj se sviđalo da tako parceliše svoj brak. Ponavljala je samo to sedam godina. I sebi i drugima. Sedam godina je biblijski. Zvuči monumentalno. Nije razloženo na sitne članke iz svakodnevnog života. Brak je i začet kao ideja o budućim godišnjicama.

Bremenitost cifre ju je pritisnula, pa je htela mužu da priredi nešto lepo za godišnjicu. Razmišljala je šta bi to moglo toliko da ga obraduje, šta bi njihov brak moglo da načini još boljim? Posle dosta promišljanja i pretrage, slučajno je nabasala na čudan sajt – srecnabanana.rs. To je bilo to, odlučila je.

Na kursu je bilo njih osam, plus instruktorka Vera. Okupljali su se ponedeljkom, sredom i petkom u podrumčini koja je glumila youth center. Kako je mlađarija izostala, iznajmljivali su prostor kome god je hteo da plati. Tako su se tu našle i one, okupljene oko Srećne banane.

Predstavila se: Vera Milić, majka dvoje dece, supruga, polaznica mnogih kurseva psihologije, meditacije i masaže. Porodično iskustvo i više od dve stotine sati raznih kurseva – broj sati je naglasila povisivši glas – dali su joj ideju da napravi svoj sopstveni program za usavršavanje bračnih odnosa. Nije pričala dugo, niti je rekla išta što bi bilo vredno pamćenja, ali dve-tri žene su uredno hvatale beleške. Ružica je stavila ruku na tašnu u nameri da izvadi mobilni, kako bi i ona mogla da zapiše nešto, ali je odlučila da to ne radi. Radije će da sluša i pamti. Nastavnica je završila s pričom, pa je tražila da se sve predstave. Ono što je Ružici bilo čudno je to kako su tu samo žene. Nijedan muškarac.

Milena, Kristina, Saška, Milica, Teodora, Ksenija, Irena i Ružica ubrzo su se bolje upoznale. Sve su bile manje-više u sličnim pozicijama. Žene s muževima, neke s decom, neke bez, tražile su kako da razonode svoje supruge, kako da razbiju monotoniju koja se uvukla u brakove.

Saška se posebno plašila toga da njen matori – tako ga je zvala – nađe neku bolju. Nije rekla mlađu, pošto je i sama bila dosta mlada, samo bolju.

U čemu?

Pa u tome.

Pošto je prva sedmica protekla u parapsihološkim seansama i zbližavanjima, Vera je naglasila kako jedva čeka sledeću nedelju jer tad počinje pravi rad. Ružici nije bilo jasno na šta misli, pošto su na sajtu pominjali samo učenje iz, kako su naveli, brakologije.

Peđa je primetio da se Ružica sve duže zadržava na poslu i hteo je da zna o čemu se radi, a ona je slagala da je krenula na pilates jer se ugojila. Muž ju je uhvatio za kukove, prešao šakama preko dupeta, šljapkajući je na kraju po butinama, u želji da joj da do znanja kako ga ona i dalje privlači.

Ma šta će ti to?

Ali Ružica je bila uporna. Sedmogodišnjica samo što se nije obrušila na njih i morala je po svaku cenu da ostane na kursu.

Nije skupo.

Smirila ga je.

Suprug joj je postao aktivniji. Jebali su se barem tri puta nedeljno. Pre nego što je krenula na kurs, imali su odnos jednom u deset dana. Dva puta ako se napiju subotom uveče.

Stvarno si se zategla.

Autosugestija. I to im je Vera predavala.

Milena i Teodora su odustale čim su shvatile o čemu se zapravo radi. Podigle su se, crvene od stida i besa, pokupile stvari i izjurile iz omladinskog centra. Predavačica je slegnula ramenima i pljesnula rukama kao da je time označila nov početak. Ružica je razmišljala da li da i ona ode. Ipak, platila je kurs, a možda joj i pomogne. Tako da je ostala i radila sve što ih je Vera učila.

Razmišljala je, pokušavajući da u Peđinoj borbi za vazduh nađe malo ritma, kako ne bi trebalo da se kaže oralno zadovoljavanje, sem ako nije u slučaju poza 69. Ako ja zadovoljavam Peđu, pa valjda je on kurcem zadovoljen, a ja koja ne volim preterano da ga stavljam u usta sam sve sem zadovoljene.

Časovi su se nastavili i niko više nije odustajao. Šta više, Ksenija je dovela svoju prijateljicu Vladanu koja je dobila ubrzani kurs, jedan dopunski čas i nesmetano se priključila ostalim ženama u izučavanju tajni felacija. Vera bi iz velike torbe za teretanu izvukla osam plastičnih, vakuumskih kesa. U svakoj kesi bio je po jedan dildo. Prvog časa su sve dobile onaj koji im je Vera dala, ali već naredni put su se rasporedile tako da je svaka ispred sebe imala plastični penis koji je najbolje odgovarao propozicijama muškaraca koje su htele da zadovolje. Svaki čas ticao se drugog dela kurca koji je trebalo posisati, poljubiti, liznuti, ovlažiti (rečju: usrećiti) na najbolji mogući način. Glavić, koren, mošnice, guč; sisanje, lizanje, češkanje, masturbacija. Prvo bi imali predavanje od pola sata, a onda pola sata prakse. Praksa je podrazumevala vežbanje ispredavanih tehnika na veštačkim spolovilima.

Ružica je, ipak, počela da hvata beleške.

Kratka puš-pauza između teorijskog i praktičnog dela davala je vremena ženama da pročavrljaju i bolje se upoznaju. Tako je Ružica saznala, s olakšanjem, kako nijedna od učenica nije prijavila svom kurcu da ide na kurs. Sve su to tajile iz najrazličitijih razloga. Ružici se njen činio najmanje sramnim, minimalno je rušio poverenje koje supružnici treba da imaju: htela je, prosto, da iznenadi Peđu.

 

Peđa nikad nije voleo kako mu Ružica popuši. Uvek bi je odgurnuo, kad bi se spustila među stidne dlake, ili bi je, puštajući je da se kratko zanima oko kite, nežno, poput lifta pridizao k sebi, ljubio je i brže-bolje gledao da ga ubaci u nju, ne bi li se pušenje prekinulo. Ružica je primetila šemu, ali joj je trebalo dugo vremena – godine – da ga pita u čemu je problem. Direktan kakav je bio, otvoreno joj je kazao šta je u pitanju. Kako Ružica to nije ni volela da radi, laknulo joj je, ali je ipak odglumila povređenost.

Negde pri sredini kursa, nastavnicu je zanimalo kako se dotadašnji časovi pokazuju u krevetu. Ružicu je ovog puta iznenadilo to što ona jedina nije probala da oplemenjena novim znanjem zadovolji muža na taj način. Osećala se slobodno u Srećnoj banani i stoga je objasnila svoju situaciju, zaključujući kako bi radije sačekala da sve nauči, pa onda zaista iznenadila Peđu. Povela se rasprava: šta će kad se muževi naviknu? Vera ih je sve smirila, majčinskim smešcima i klimanjima glave: Srećna banana nudi još dva napredna kursa.

Predavanje se završilo dodelom diploma. Na diplomama je stajao veliki zlatni logo Srećne banane, kao i natpis Srećna banana, sve u kitnjastim, pisanim slovima, a odmah ispod su se nalazila imena i prezimena polaznica. Na samom kraju diplome je stajao naziv: oralna čarobnica. Vera im je objasnila kako postoje još dva zvanja: oralna carica i oralna furija. Prijave za napredne kurseve se popunjavaju putem interneta.

Sedam godina braka, specijalna večera, Ružica sređena kao da će je neki umetnik izložiti u galeriji pod parolom Najlepša žena na Istoku; Peđa doteran, drag, nežan, razgovorljiv; pripiti su šetali ulicama, obišli dva-tri mesta bitna za njihovu mikro mitologiju, pa se brže-bolje vratili u stan; nastavili su da piju, ali su se ubrzo našli u postelji, željni jedno drugog. Ružica je jedva čekala da pokaže šta je naučila. Peđa je pokušao da je zaustavi već negde kod pupka, ali ona mu je sklonila ruke, namignula i nastavila ka sve čvršćem kurcu. Radila je polako, kako je učila na kursu. Kombinovala je lizanje i sisanje, češkanje i pritiskanje; čak je dobro ocenila drhtaje Peđinog stomaka kao jasan znak bliske ejakulacije, pa je naglo prestala, gricnula ga sekutićima po vršku i nastavila da sisa jaja i koren, sve dok jadničak nije više mogao da izdrži – ispustio je slabašni grokić – a onda se okomila svom silom na glavu i sisala je, puštajući da sperma puni njena usta, dok nije ponestalo mesta, zatim je stisnula kurac jako, jako, pljunula ejakulat Peđi među noge i držala ga tako čvrsto zarobljenog između svojih prstiju, sve dok i poslednji kucaj žile nije završio sa svojim životom.

Srećni dani s još više seksa nastavili su se i Ružica je, ushićena, uplatila kurs za drugi stepen.

Međutim, posle dve-tri nedelje, Peđa je postao sumnjičav: interesovalo ga je otkud njegovoj ženi, najedanput, toliko poznavanje muških polnih organa. Ružica se izgovarala, vrdala, ali shvatila je kako to njenog supruga sve više ljuti, kako ga njeni izgovori u stvari sve više udaljavaju od smirenja savesti, pa mu je priznala sve. Pokazala mu je i diplomu, koju je sakrila u crvenoj futroli svoje fakultetske diplome.

Peđa nije mogao da veruje šta gleda i šta mu Ružica priča. Podivljao je. Psovke i šamari. Ružica se jedva izvukla iz stana, smandrljavajući se niz stepenice i trčeći u utrobu grada, ne bi li tamo našla spas.

Posle nedelju dana odmora i spavanja na sestrinom kauču, vratila se kući. Peđa je bio nemilosrdan. I dalje je insistirao na tome da se Ružica kurvala i tako naučila da dobro popuši kurac.

Kurve ne dobijaju sertifikate.

To sranje sam bacio.

Svejedno. Nisam se kurvala.

Kurs za oralnu caricu je otkazala. Vera ju je zvala telefonom i interesovala se zašto Ružica neće da poveća svoje znanje, a Ružici nije bilo do objašnjavanja, pa je izmislila kako ide na poslovni put od mesec dana.

Drugi put, onda.

Drugi put.

Sve se vratilo na staro, ali Ružici nikako nije ulazilo u glavu kako to Peđa ne shvata da je Srećnu bananu posetila zbog njega, pre svega, a onda zbog njih, a najmanje zbog sebe. Otkud njemu pravo da se ljuti, kad je on ispao prost, drao se i tukao je. Pokušala je što mirnije i opreznije da povede razgovor s njim o tome, međutim, stari bes je proradio i on je ubrzo zatim opet urlao. Ružica nije čekala da se ponove i šamari. Zgrabila je torbu i istrčala na ulicu.

Mahnito je proždirala trotoar, ni ne gledajući niti razmišljajući gde ide, samo joj je trebalo da je u pokretu. Kad ju je uporni umor sustigao, sela je i razmišljala. Ne. Nije želela Peđu ni u mislima. Ljudi se najbolje proteraju alkoholom, pa se odvukla do prvog kafića i naručila bocu vina. Ubrzo je naručila još jednu. Posle druge flaše je platila i izašla na ulicu. Nedođin je bio mračan, dupliran i nije joj ulivao poverenje kakvo se nadala da će imati prema gradu kad mu se ponudi. Ipak, odlučila je: njeno telo, njena stvar. Klackala se na nesigurnim nogama do javnog WC-a i tu se jedva spustila niz stepenice. Baba-sera je dremala ispred uključenog televizorčića, pa je Ružica nesmetano kliznula u muški deo, pronašla pogodnu kabinu i zatvorila se u njoj. Sve joj se vrtelo. Imena i brojevi telefona, praistorijski crteži na zidu i nagoreli kružići. Ispovraćala se. Povukla je vodu. Naslonila je glavu pokraj rupe na zidu i zinula. Ali iz rupice se ništa nije promaljalo.

Trgla se. Obazrela se i shvatila je šta radi i gde je. Istrčala je iz WC-a.

Kući joj se nije išlo, sestru nije htela da uznemirava, pa je odlučila da šeta dokle god noge hoće da je slušaju. Prešpartala je centar grada tri puta. Doručkovala je u gradskoj pekari. Popila još vode iz česme u parku. Vratila se, ipak, kući.

S Peđom je izgladila sve što je do tad bilo. Obećala je kako više neće da pravi slične gluposti, a on je njoj izgradio piramidu od poklona i izvinjenja zbog toga što je bio nasilan. Nemajući kako da utroši vreme, a osećajući da je otežala, zaista se i upisala na pilates. U grupi je bila sa Teodorom, onom koja je napustila Srećnu bananu čim je videla dildo. Ubrzo su se sprijateljile. Ružica joj se poverila, sve joj je ispričala.

Zato sam ja odmah i otišla. Ništa mi se tu nije sviđalo.

Jednog dana, Teodora se nije pojavila na treningu. Sledeći je takođe izostala, pa ju je Ružica nazvala. Nije bilo odgovora. Prošetala je do njene kuće jer je htela da vidi da li je sa njom sve u redu. Zvonila je i kucala, penjala se na prste, upinjući se da vidi preko plota, u dvorište, ali niko joj nije otvarao niti je mogla da nazre bilo kakav pokret. Šaloni na kući bili su zatvoreni, a interfon nem.

Koga tražite?

Bakica u prolazu, sve sa kesama u kojima su se baškarile dve-tri namirnice.

Teodoru.

A vi ste joj drugarica?

Da. Sa pilatesa.

Strašna stvar.

Šta?

Pa vi ne znate?

Ružici je odmah postalo jasno da je stara komšinica stavljena pred nju kao burovesnik, ali je ipak uspela da nastavi.

Ne. Šta?

Teodora je ubila Slavena.

Ne razumem.

Šta ne razumete? Ubila ga je. I to zamislite. Zadavila ga je helankama! Zamislite samo! Da vas rođena žena udavi helankama!

Ružica je ostavila babu ni ne pozdravljajući je. Grabila je ka svom stanu, plačući i tresući se.

Insistirala je da idu na Slavenovu sahranu. Iako ga nijednom nije videla – znala ga je samo iz Teodorine priče – toliko je bila uporna da je Peđa na kraju obukao crno odelo. Tokom pogreba, nežno ju je držao za ramena, a ona ga je čvrsto stiskala šakama za prste. Motrila je na sve što se dešava. Na svaku gromulju zemlje koju su bacali po kovčegu, na svaku suzu, svaki otkucaj cipela po kapeli. Bilo joj je žao što kovčeg nije bio otvoren, pošto je htela da detaljno istraži i Slavenovo lice. Očima je skenirala svaku držalju, svako spajanje drveta, svaki cvetak na vencima i svako slovo na ukrasnim trakama. Odar joj je zadavao najviše muka zbog nepreglednih resica.

Posle sahrane, kroz nekoliko dana, kad je mirne glave razmišljala o svemu, mrzela je sebe jer je za sve vreme pokopa mislila samo na Peđu.