Паноптикум 191 / Март 2026
„ЈУГОСЛАВИЈА“ ОПЕТ У ПЛАМЕНУ
Дана 18. марта на крову Павиљона Србије у Венецији избио је пожар. Премда је пожар на грађевини изнад чијег улаза још стоји велики натпис „Југославија“ брзо угашен, посљедице су остале. Ватра је планула у јутарњим сатима у самом срцу Ђардина, простора резервираног за националне павиљоне и темељни програм Бијенала. Ријеч је о једној од најатрактивнијих […]
Дана 18. марта на крову Павиљона Србије у Венецији избио је пожар. Премда је пожар на грађевини изнад чијег улаза још стоји велики натпис „Југославија“ брзо угашен, посљедице су остале. Ватра је планула у јутарњим сатима у самом срцу Ђардина, простора резервираног за националне павиљоне и темељни програм Бијенала. Ријеч је о једној од најатрактивнијих локација у Венецији, симболички и логистички привилегираној у односу на бројне друге изложбене пунктове разасуте по граду. Ватрогасци су, унаточ јаком вјетру, успјели спријечити ширење пожара, а озлијеђених није било.
Према саопћењу Министарства културе Србије, до пожара је дошло током радова на обнови крова и хидроизолације које изводи талијанска твртка. Ношена вјетром искра је захватила вентилацијски отвор састављен од дрва и пластике. Изгорјело је шест од четрдесетак прозора, оштећено је неколико плексиглас плоча, а густ дим створио је дојам знатно веће катастрофе.
Павиљон Србије изграђен је 1938. и изворно је припадао Краљевини Југославији. Након распада СФРЈ, питање власништва никада није формално ријешено. Србија и Црна Гора наставиле су га користити као правне сљеднице, иако међународни консензус није постигнут тако да друге бивше југославенске републике излажу у привременим или унајмљеним просторима диљем Венеције.
Српски наступ на Бијеналу и без пожара оптерећен је контроверзама. Одлука да земљу представља сликар Предраг Ђаковић изазвала је оштре реакције дијела стручне и шире јавности. Критичари упозоравају на нетранспарентан изборни процес и доводе у питање релевантност његова рада у сувременом умјетничком контексту, називајући га политичким, а не професионалним избором, спомињући да га је предсједник државе својевремено одликовао и да му је рад запео у 19. стољећу.
Петиција против његова именовања прикупила је стотине потписа умјетника, кустоса и повјесничара умјетности, уз оптужбе да је комисија злоупотријебила овласти и занемарила квалитету сувремене продукције. У таквом контексту, пожар који је изгледа био технички инцидент, добива и симболичку димензију. Дим се разишао брзо. Питања која је отворио –
знатно спорије