Časopis Prosvjeta

У Окучанима је 21. фебруара у организацији Одјела за културу и Одјела за образовање СНВ-а те Програма Плус, обиљежена 115. годишњица рођења истакнутог пјесника Григорија (Григора) Витеза, учитеља и пјесника српског поријекла, чије су пјесме обиљежиле дјетињство бројних генерација, а и данас се налазе у школским програмима. Догађај је почео у пјесниковом родном селу Косовцу код Окучана, гдје су положени вијенци на његов споменик. Програм под називом „Григору из Косовца пише једна мала овца“, настављен је у кино сали у Окучанима пјевањем, свирањем и рецитирањем Витезових пјесама, да би завршио ликовном радионицом за дјецу. У програму је учествовало 30-ак малишана, полазника Програма Плус из Окучана и Пакраца те ученика Основне школе Окучани.

Како је најављено на једној од трибина Привредника, српска заједница и хрватска јавност ускоро ће добити књигу о сто најважнијих Срба из Хрватске у издању Српског народног вијећа и с уредником Ивом Голдштајном. Чедомир Вишњић говорио је о полувјековном путу од идеје до остварења, док је уредник указао на бројни тим који је радио на књизи од 670 страна. Уредништво су уз њега чинили Дејан Јовић, Душан Маринковић, Ђорђе Матић, Милорад Пуповац, Милан Радановић, Чедомир Вишњић, Драган Дамјановић као стручни савјетник, Тихомир Понош као рецензент и Илија Ранић као редактор. На књизи су радила 42 аутора.

У просторијама пододбора „Просвјете“ у Осијеку 15. фебруара отворена је изложба слика Боја Вуковара коју чине радови с ликовне колоније 2024. коју је припремио те на занимљив и садржајан начин представио Миленко Живковић, предсједник пододбора „Просвјете“ из Вуковара. За ову изложбу припремљене су слике 19 аутора који долазе из различитих средина. На изложби су заступљени различити сликарски правци, највише реализам и апстракција, а заступљени су различити сликарски мотиви у којима превладава пејзаж, фигурација, мртва природа… О изложби је говорила Ранка Мирковић, сликарица из Осијека, која је дуги низ година учесник колоније, док су Живковић и чланица вуковарског пододбора Невенка Лукић прочитали афоризме и пјесме о вину.

Сретење, црквени празник и дан државности Србије, свечано је обиљежен у више градова у Хрватској. Српско народно вијеће, у сурадњи с другим српским организацијама у Хрватској обиљежило га је у Српском културном центру у Загребу. Осим предсједника СНВ-а Бориса Милошевића, о значењу Сретења за модерну Србију и одјецима првог српског устанка 1804. године и првог модерног устава из 1835. говорио је Чедомир Вишњић, док је епископ Кирило говорио о сретењу Светог Саве и његовог оца Симеона у манастиру Ватопед након чега је Свети Сава почео радити на изградњи српске државе. Културни допринос дала је глумица и професорка Марија Кнежевић, која је говорила пјесме Десанке Максимовић те других српских пјесника и књижевника. Сретење је обиљежено у организацији генералног конзулата Србије у Ријеци и том су приликом присуствовали и челни људи српске заједнице.

А 20. фебруара свечана академија је у организацији Генералног конзулата Србије, Епархије осјечкопољске и барањске, Заједничког већа општина и Српског дома одржана и у Вуковару. Присуствовао јој је и српски премијер Ђуро Мацут и нагласио да ће Србија учинити све да српски народ у Хрватској остане на вјековним огњиштима и оствари права која му припадају, попут писма, језика и вјере.

У организацији вуковарског пододбора „Просвјете“ у родној кући нобеловца Лавослава Ружичке, 14. фебруара свечано је обиљежен празник Светог Трифуна, заштитника виноградара. Осим чланова пододбора, наступили су и најмлађи чланови ВСПД-a Јавор – популарни Јаворчићи, млађа група КУД-а Слога, Женска пјевачка група Ансамбла народних игара из Вуковара те Женска пјевачка група Венац из Борова. О значају празника говорио је председник пододбора Миленко Живковић, а ученици ОШ „Драгутин Тадијановић“ извели су рецитаторско-драмски програм, указујући на значај Светог Трифуна за српску историју, културу и обичаје, те на који начин ту тему обрађују у оквиру наставних програма.

У Српском културном центру у Осијеку 8. фебруара одржано је предавање „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века“ о чему је говорио Милан Мицић, генерални секретар Матице српске из Новог Сада. „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века означава дуготрајан процес демографских померања српског становништва из подручја под османском влашћу на север, у хабсбуршке крајеве, односно данашњу Војводину, Славонију, Барању, Банат и Угарску. Ови покрети, често мотивисани ратовима и потрагом за сигурношћу, трајно су изменили етничку карту Панонске низине“, рекао је и нагласио да период сеоби, не само српских, почиње у 7. вијеку и траје све до данашњих дана. У бурним историјским околностима Срби су се као народ небројено пута селили диљем Еуропе и шире. Осим велике сеобе Срба 1689. године, било је још осам већих сеоба, а Срби су се насељавали у крајеве у саставу Војне крајине.