Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

САЈАМ ЗАВИЧАЈА У НОВОМ САДУ

У суботу и недјељу, 7. и 8. фебруара, на Новосадском сајму одржан је седми „Сајам завичаја“ у организацији Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Манифестација је окупила дјецу, младе, културно-умјетничка друштва, спортисте, удружења и институције из Србије из БиХ, Црне Горе, Румуније, Мађарске и Хрватске, укупно двјестотињак друштава. Као и претходних година, од барањских српских организација у недјељу су на Сајму учествовали Фолклорни ансамбл „Чувари традиције барањских Срба“ те заједнички СКУД „Јован Лазић“, КУД „Живојин Жико Мандић“ из Кнежевих Винограда и Секција жена Суљошанка из истог мјеста која дјелује у склопу „Просвјетиног“ пододбора. На пут је кренуло девет чланова СКУД-а, који су били у барањској ношњи, и седам „суљошанки“, које су представљале слана и слатка јела, чаршаве и везене столњаке. Штанд је био изузетно посјећен од бројних Барањаца који живе у Новом Саду и Војводини.

Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

ДУБРАВКИН МУЗЕЈ

Српско народно вијеће и Фондација Дубравка Угрешић потписали су споразум о сурадњи, с обзиром да постоји озбиљна намјера да се у Загребу оснује музеј Дубравке Угрешић, гласовите књижевнице која је прије три године умрла у Амстердаму. Двије би организације биле оснивачи музеја, а заједнички би приступили другим потенцијално заинтересираним партнерима попут Града Загреба, можда и владе.

Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

САВЈЕТ ДОНИО ОДЛУКУ

На сједници Савјета за националне мањине РХ, одржаној 6. фебруара у Загребу, подијељена су средства за програме културне аутономије националних мањина. За укупно 1.235 програма, од чега 106 за информирање, 72 за издаваштво, 463 за културни аматеризам, 591 за културне манифестације и три на основу билатералних уговора и споразума, предвиђено је укупно 12,1 милијун еура.

И ова је подјела прошла у знаку кажњавања неких српских организација и пројеката који су лани били на удару деснице, било оне кабинетске и саборске, било оне уличне која је у виду црнокапуљаша онемогућавала или то покушавала неке српске манифестације.

Док је већина програма за ову годину добила већа средства него за прошлу, с обзиром на укупно повећање предвиђеног новца од десет посто, Новости су остале на 400.000 еура, колико им је додијељено и лани, иако су због инфлације то реално мања средства. Мање новца него лани предвиђено је и за Дане српске културе СКД-а „Просвјета“. Заједничко веће општина добило је 334.200 еура, од тога 193.000 за сам ЗВО, а остатак иде њиховим чланицама, односно бројним КУД-овима у саставу ЗВО-а. Чувари српског идентитета из Вуковара добит ће 36.000 еура, Српски демократски форум и њихов подлистак Нада 75.000 еура, а СКД „Просвјета“ за све категорије активности 1,25 милијуна еура, од тога 650.000 за рад пододбора. СКУДД Ђурђевдан из Дрежнице добива 32.000 еура, а СКУД „Јован Лазић“ из Белог Манастира 30.000 еура. Српско народно вијеће добило је 683,2 тисуће еура, такођер мање него лани, а Српско привредно друштво Привредник 91.000 еура, од чега за свој подлистак 63.000 еура. Удруга српске националне заједнице Уранак из Вараждина 30.000 еура, Удруга Жене косовске долине из Риђана 9.000 еура, Установа у култури Српски дом из Вуковара 2.500 еура, а Српски културни центар 5.700 еура.

Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

СТУДИЈА О ИДЕНТИТЕТУ СРБА

У Српском дому у Вуковару 2. фебруара промовирана је студија Идентитет Срба у Хрватској аутора Саше Кузмановића, протојереја-ставрофора и пароха вуковарског. Промоцији су присуствовали епископ осјечкопољски и барањски Херувим, рецензент књиге протојереј Марко Шукунда, те протојереј-ставрофор, као и представник издавача и ЗВО-а Дејан Дракулић. По ријечима аутора, синтагмом „вековање“, настојао је да прикаже живљење српског народа у Хрватској кроз вијекове, а не, како неки данас покушавају да представе, да су Срби на овим просторима присутни тек вијек или два.

Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

БАРАЊСКИ ОБИЧАЈИ

У Српском културном центру у Осијеку 1. фебруара отворена је изложба Барањски народни обичаји осликани руком Милана Дворнића. Милан Дворнић је самоуки сликар из Белог
Манастира, етнограф и истраживачки писац који је деценијама сакупљао етнолошку грађу везану за обичаје барањских Срба. Дио грађе везане уз народне обичаје, градитељство и ношње барањских Срба представљан је са 35 слика.

Хроника 191 / Март 2026: Од Светога Саве до Осмог марта

ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ САВА

post image

И ове су године Српско културно друштво „Просвјета“ и највећи број његових пододбора свечаним академијама и културним догађањима обиљежили Светог Саву, крсну славу ове кровне институције Срба у подручју просвјете и културе. Светог Саву обиљежили су и литургијама у СПЦ-у, као и у појединим српским институцијама и мањинским вијећима које га славе.

Тако је 24. јануара у пуној Концертној дворани Благоје Берса на Музичкој академији у Загребу одржана Светосавска академија „Просвјете“ коју је, уз богати културно-умјетнички програм, обиљежила и подјела награда и признања заслужним члановима. Предсједник СКД-а „Просвјета“ Никола Вукобратовић истакнуо је да је Светосавска академија централна манифестација ове организације с великом традицијом. „За Србе у Хрватској обиљежавање Савиндана је не само прилика за изражавање и јачање везе са сународњацима него и за потврђивање преданости најпросвјећенијим и најплеменитијим традицијама властитог националног идентитета. Тешко је зато не осјећати тугу, па и срамоту због покушаја да се 2026. у Хрватској забрани одржавање светосавских академија“, рекао је предсједник „Просвјете“ и додао да је ноторна чињеница да нитко од нас своје поријекло не бира. Али оно што бирамо је што ћемо с тим поријеклом учинити, нагласио је.

„Са сигурношћу можемо рећи да у свеукупној историји нашег српског рода не проналазимо личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве ни у духовном, ни у културном смислу“, рекао је протојереј ставрофор Слободан Лалић, изасланик епископа Кирила, нагласивши је да се ових година у СПЦ-у обиљежавају Савини јубилеји: лани се навршило 850 година од Савиног рођења, а ове се обиљежава 790 година од његовог упокојења у Великом Трнову.

Повеља СКД-а „Просвјета“, намијењена истакнутим институцијама за допринос раду и развоју програма „Просвјете“ у 2025. години, додијељена је пододбору у Сплиту као признање за дугогодишњи, предан и континуиран рад на очувању и афирмацији српске културе, језика, ћириличног писма и традиције на подручју града Сплита и Сплитско-далматинске жупаније те изградњи и развијању добрих међунационалних односа у Сплиту.

Годишње признање „Златна значка“, које се додјељује истакнутим члановима „Просвјете“ или заслужним појединцима који су га задужили доприносећи остварењу његових циљева добили су Снежана Јовановић, потпредсједница боровског пододбора и предсједница КУД-а „Острово“, Дарко Гојковић, дугогодишњи члан карловачког пододбора, активан на проналажењу православних гробља на Кордуну, као и Нада Комљеновић, дугогодишња чланица пододбора Загреб, заслужна за повезивање с другим мањинским организацијама које се баве културно-умјетничким аматеризмом.

Годишња награда „Десанка Ђорђевић“ за заслуге у области аматерског стваралаштва постхумно је додијељена Маријану Јаношевићу, истакнутом културном и друштвеном раднику, правнику и неуморном прегаоцу у очувању културног идентитета и заједништва српске заједнице на Банији, посебно у Двору.

Годишњу награду „Сава Мркаљ“ за 2025. годину, за посебно вриједан допринос култури Срба у Хрватској, добио је Чедомир Вишњић, истакнути хисторичар и писац. Награда му је додијељена за изузетан и дугогодишњи допринос очувању, развоју и афирмацији српске заједнице у Хрватској, те за свеукупни рад на унапређењу културних, образовних и издавачких дјелатности српске заједнице и СКД-а „Просвјета“.

Публику је одушевио наступ Хора Саборног храма у Загребу, под водством Олене Циглењак, те наступи фолклорних секција загребачког и гарешничког пододбора „Просвјете“, под водством Бојане Карлице и Зорана Блануше.

У Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у којој је Свети Сава и дан школе и крсна слава, ученички програм био је у знаку Свете Петке. Уз то, фолклорно пјевачка секција у којој је 30-ак ученика, у кругу гимназије под водством Вање Вишњић извела је низ плесова и игара сјеверне Далмације, а о значењу и насљеђу Светог Саве у својој је светосавској бесједи говорио професор филозофије на београдском Теолошком факултету Богдан Лубардић.

А у дане око Савиндана Светосавске академије с пригодним програмима у којима су наступили фолклораши и други чланови пододбора одржане су у Дарди, Јагодњаку, Белом Манастиру, Кућанцима, Борову, док су мали фолклораши бенковачког пододбора увеличали светосавске скупове у Славонском Броду и Кистањама, а у Вуковару и Карловцу свечане академије.

У Пули је поводом Светог Саве у организацији тамошњег пододбора „Просвјете“ одржана бесплатна дјечја радионица дизајна и тиска на текстилу која је окупила двадесетак дјеце основношколског узраста из тог града који су кроз практичан и креативан рад обиљежили дан посвећен зачетнику српског просвјетитељства и образовања. Радионицу су провели водитељи Програма ПЛУС, алтернативног образовног програма намијењеног дјеци и младима који се већ другу годину заредом проводи у Пули.