Časopis Prosvjeta

Изложба Свадба и сватовски пешкири која је током свог одржавања привукла пажњу посјетилаца у библиотеци боровског пододбора „Просвјете“, затворена је интерактивним предавањем професора историје Вељка Максића, названим „Сватовски обичаји Срба у западном Срему“. „Сватовски обичаји су веома занимљиви. Свадба је догађај који се не тиче само породица младе и младожење. То је догађај значајан за читаво село“, рекао је предавач, истичући да су сватовски обичаји панонског простора, на подручју Срема, Славоније, али и Војводине слични, али да постоје и одређене специфичности.

Генерални конзул конзулата Србије у Вуковару Владимир Марјановић уручио је уочи Васкрса Српском културном центру у Осијеку донацију од сто књига из Народне библиотеке Србије. На тај начин осјечки СКЦ обогаћен је новим насловима чиме је настављен континуитет подршке институцијама српске заједнице у Хрватској. Прије те донације, књиге је добила и библиотека „Захарије Орфелин“ у Вуковару.

У оквиру два концерта „Корацима традиције до превенције“, пододбор „Просвјете“ из Бенковца наступио је 4. априла у Дому културе Илиџа. Кроз двије концертне вечери у организацији Удружења за очување традиције и развој културно-умјетничког стваралаштва „Башлија“ наступило је преко 300 играча из Аустрије, Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније, Црне Горе те БиХ. Циљ пројекта је био скренути пажњу д‌јеци и младима о значају борбе против насиља и вриједностима ненасилног и здравог друштва, те успоставити и ојачати међународну сарадњу БиХ и других земаља кроз културни дијалог, промовирати традицију и локалну заједницу, као и ширити пријатељство.

Иако се загребачки пододбор СКД-а „Просвјета“ крајем прошле године суочавао с политичким притисцима, активности нису прекинуте, а број чланова секција и учесника догађања је порастао, рекла је предсједница Анета Владимиров на скупштини одржаној 1. априла у СКЦ-у. Водитељи секција представили су рад својих секција, а било је ријечи и о плановима за ову годину. Zborxop је лани имао 20 чланова и остварио 11 наступа, фолклораши сениори имају 15 чланова, млади фолклораши 16, а нову д‌јечју секцију чини 15-оро дјеце старости од двије до 13 година. Ликовну секцију чини 17 чланица и чланова, од чега четворо д‌јеце. Мушка сениорска пјевачка секција с 12 чланова имала је седам наступа. Планира се набавка ношњи западне Славоније, а оснива се драмска секција.

Присутнима се представио и нови генерални секретар СКД-а Александар Илинчић. Том приликом водитељицама секција подијељене су књиге с првих сто бројева Наде, гласила СДФ-а, као и захвалнице с пригодним поклонима које су због великог учешћа у активностима пододбора добили Никола Остојчић, Мирослав Медаковић, Спасоје Ђукановић, Јелена Мрвош и Саво Ђурђевић као један од најдуговјечнијих чланова и покретача програма.

У просторијама Централне библиотеке „Просвјете“ у Загребу задње мартовске вечери отворена је прва самостална изложба Гордане Максимовић, чланице ликовне секције загребачког пододбора СКД-а „Просвјета“. О раду ауторице присутнима је говорила водитељица ликовне секције Лана Ковачевић. Ово је прва у низу самосталних изложби чланова и чланица ликовне секције које ће се убудуће организирати барем два пута годишње. Атмосфери отворења и значају изложбе значајно је допринио ZborXop чија је Гордана чланица преко десетљећа.

Посљедњег дана марта завршено је провођење пројекта „Моја ћирилица – моје писмо – српски пишем и говорим“ чији је циљ био да се д‌јеци, ученицима и младима омогући очување језичног, културног и националног идентитета уз квалитетну интеграцију у друштво. „СКД ‘Просвјета’ континуирано брине о одгоју и образовању на српском језику и ћириличном писму за припаднике српске заједнице у Хрватској. Првенствено се брига односи на учење материњег српског језика и културе, односно модел Ц који се подучава у основним и средњим школама. Овим пројектом д‌јеци је омогућено да на располагању имају још један вид учења српског језика и ћирилице“, казао је Мирко Марковић, извршни секретар за образовање у „Просвјети“.

Смотра ђачког стваралаштва и презентација ученичких радова одржане су током друге половине 2025. и почетком 2026. на више локација због географске распоређености школа у којима ученици уче српски језик и културу. Смотра није имала такмичарски карактер, а право учешћа имали су предшколци, ученици основних и средњих школа, али и други млади припадници српске заједнице. Радионице и завршне манифестације одржане су у Доњем Лапцу, Глини, Загребу, Окучанима, Осијеку и Белом Манастиру. За свој рад на конкурсу ученичког стваралаштва полазници су награђени посебним пригодним поклонима. Програм је суфинанцирало Министарство спољних послова Републике Србије, односно Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.