Časopis Prosvjeta

Како је најављено на једној од трибина Привредника, српска заједница и хрватска јавност ускоро ће добити књигу о сто најважнијих Срба из Хрватске у издању Српског народног вијећа и с уредником Ивом Голдштајном. Чедомир Вишњић говорио је о полувјековном путу од идеје до остварења, док је уредник указао на бројни тим који је радио на књизи од 670 страна. Уредништво су уз њега чинили Дејан Јовић, Душан Маринковић, Ђорђе Матић, Милорад Пуповац, Милан Радановић, Чедомир Вишњић, Драган Дамјановић као стручни савјетник, Тихомир Понош као рецензент и Илија Ранић као редактор. На књизи су радила 42 аутора.

У просторијама пододбора „Просвјете“ у Осијеку 15. фебруара отворена је изложба слика Боја Вуковара коју чине радови с ликовне колоније 2024. коју је припремио те на занимљив и садржајан начин представио Миленко Живковић, предсједник пододбора „Просвјете“ из Вуковара. За ову изложбу припремљене су слике 19 аутора који долазе из различитих средина. На изложби су заступљени различити сликарски правци, највише реализам и апстракција, а заступљени су различити сликарски мотиви у којима превладава пејзаж, фигурација, мртва природа… О изложби је говорила Ранка Мирковић, сликарица из Осијека, која је дуги низ година учесник колоније, док су Живковић и чланица вуковарског пододбора Невенка Лукић прочитали афоризме и пјесме о вину.

Сретење, црквени празник и дан државности Србије, свечано је обиљежен у више градова у Хрватској. Српско народно вијеће, у сурадњи с другим српским организацијама у Хрватској обиљежило га је у Српском културном центру у Загребу. Осим предсједника СНВ-а Бориса Милошевића, о значењу Сретења за модерну Србију и одјецима првог српског устанка 1804. године и првог модерног устава из 1835. говорио је Чедомир Вишњић, док је епископ Кирило говорио о сретењу Светог Саве и његовог оца Симеона у манастиру Ватопед након чега је Свети Сава почео радити на изградњи српске државе. Културни допринос дала је глумица и професорка Марија Кнежевић, која је говорила пјесме Десанке Максимовић те других српских пјесника и књижевника. Сретење је обиљежено у организацији генералног конзулата Србије у Ријеци и том су приликом присуствовали и челни људи српске заједнице.

А 20. фебруара свечана академија је у организацији Генералног конзулата Србије, Епархије осјечкопољске и барањске, Заједничког већа општина и Српског дома одржана и у Вуковару. Присуствовао јој је и српски премијер Ђуро Мацут и нагласио да ће Србија учинити све да српски народ у Хрватској остане на вјековним огњиштима и оствари права која му припадају, попут писма, језика и вјере.

У организацији вуковарског пододбора „Просвјете“ у родној кући нобеловца Лавослава Ружичке, 14. фебруара свечано је обиљежен празник Светог Трифуна, заштитника виноградара. Осим чланова пододбора, наступили су и најмлађи чланови ВСПД-a Јавор – популарни Јаворчићи, млађа група КУД-а Слога, Женска пјевачка група Ансамбла народних игара из Вуковара те Женска пјевачка група Венац из Борова. О значају празника говорио је председник пододбора Миленко Живковић, а ученици ОШ „Драгутин Тадијановић“ извели су рецитаторско-драмски програм, указујући на значај Светог Трифуна за српску историју, културу и обичаје, те на који начин ту тему обрађују у оквиру наставних програма.

У Српском културном центру у Осијеку 8. фебруара одржано је предавање „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века“ о чему је говорио Милан Мицић, генерални секретар Матице српске из Новог Сада. „Сеоба Срба у панонски простор од 15. до 20. века означава дуготрајан процес демографских померања српског становништва из подручја под османском влашћу на север, у хабсбуршке крајеве, односно данашњу Војводину, Славонију, Барању, Банат и Угарску. Ови покрети, често мотивисани ратовима и потрагом за сигурношћу, трајно су изменили етничку карту Панонске низине“, рекао је и нагласио да период сеоби, не само српских, почиње у 7. вијеку и траје све до данашњих дана. У бурним историјским околностима Срби су се као народ небројено пута селили диљем Еуропе и шире. Осим велике сеобе Срба 1689. године, било је још осам већих сеоба, а Срби су се насељавали у крајеве у саставу Војне крајине.

У суботу и недјељу, 7. и 8. фебруара, на Новосадском сајму одржан је седми „Сајам завичаја“ у организацији Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону. Манифестација је окупила дјецу, младе, културно-умјетничка друштва, спортисте, удружења и институције из Србије из БиХ, Црне Горе, Румуније, Мађарске и Хрватске, укупно двјестотињак друштава. Као и претходних година, од барањских српских организација у недјељу су на Сајму учествовали Фолклорни ансамбл „Чувари традиције барањских Срба“ те заједнички СКУД „Јован Лазић“, КУД „Живојин Жико Мандић“ из Кнежевих Винограда и Секција жена Суљошанка из истог мјеста која дјелује у склопу „Просвјетиног“ пододбора. На пут је кренуло девет чланова СКУД-а, који су били у барањској ношњи, и седам „суљошанки“, које су представљале слана и слатка јела, чаршаве и везене столњаке. Штанд је био изузетно посјећен од бројних Барањаца који живе у Новом Саду и Војводини.