Časopis Prosvjeta

Лесковачки интернационални фестивал филмске режије, LIFFE, od 15. до 19. рујна доноси седам актуалних филмова из регије. Главни натјецатељски програм, који је одабрао хрватски редатељ и сценарист Огњен Свиличић, окупља наслове из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Словеније. Фестивал отвара српски филм Yugo Florida Владимира Тагића. У конкуренцији су и македонски DJ Ahmet Георгија М. Унковског, хрватска Јужина Анте Марина, црногорски Образ Николе Вукчевића, Gym босанскохерцеговачког редатеља Срђана Вулетића, словенски Бело се пере на деведесет Марка Небершника те српски филм Како је овде тако зелено Николе Лежаића.

Свиличић је свој избор направио с прилично једноставним критеријем: филм треба комуницирати с публиком. У времену када се еуропски ауторски филм, према његовом дојму, све више удаљава од гледатеља, лесковачки фестивал жели поновно успоставити ту везу. „На крају се наш посао своди на то да људима буде пријатно“, поручује селектор. Програм „Посебан третман“ доноси пет дебитантских остварења из југоисточне Еуропе. Њихове су заједничке теме обитељ, губитак, насљеђе, идентитет и питање припадања. Фестивал притом не остаје само на филму. Програм „Бинџуј“ доноси нове регионалне телевизијске серије, међу њима Комар, Сенке над Балканом, Котлина и Тврђава.

У времену у којем се културне границе поновно цртају много ревније него што би то умјетници жељели, LIFFE показује колико је регионални филмски простор још увијек жив. Филмови настају у различитим државама, али теме, публика и искуства очито не стају на границама.

Макарска ће од 19. до 21. рујна поновно бити мјесто сусрета регионалне глазбене сцене. Четврто издање фестивала „Модро и зелено“, названог према једној од пјесама Милана Младеновића, доноси TBF, Горана Барета & Мајке, Порто Морто, ABOP, Елену Васову и млади макарски бенд BEG.

Фестивал је посљедњих година израстао у један од занимљивијих покушаја да се Младеновићево насљеђе не претвори у још један комеморативни ритуал. Умјесто тога, његова се глазба користи као повод за сусрет различитих генерација и сцена које и данас функционирају изван граница што их политика покушава повући између некада заједничких простора. Младеновићев рођендан, 21. рујна, бит ће обиљежен филмским програмом у Љетном кину Макарска, док ће се награда која носи његово име ове године поновно додијелити у Београду. На филмском програму бит ће приказани документарци о Електричном оргазму, Милану Младеновићу и Митру Суботићу Суби те Влади Дивљану.

Младеновић је био рођен у Загребу, одрастао у Сарајеву и Београду, а с Макарском је остао посебно повезан преко мајке Данице. Управо зато наслов „Модро и зелено“ у Макарској звучи готово природно: као да је пјесма написана за тај крајолик. Најважније је ипак што фестивал показује да Младеновић није остао заробљен у прошлости. Његове пјесме и даље производе нове сусрете, нове бендове и нову публику. То је ваљда и најбољи начин да се чува нечије насљеђе – тако да оно настави живјети, а не да буде само предмет сјећања.

Четврт стољећа награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ бит ће обиљежено изложбом која ће од 4. до 30. рујна бити постављена у Галерији Факултета ликовних умјетности и простору клуба Академија у Београду. Изложба окупља по један рад сваког добитника и добитнице, укупно 25 радова који заједно представљају својеврсну мапу сувремене умјетничке сцене Србије. Изложбу су конципирали кустоси Ивана Башичевић Антић и Мирослав Карић, а циљ је показати што је награда тијеком четврт стољећа значила за умјетнике и шири културни простор. Њезин значај није само у самој награди него и у суставу подршке који је тијеком година укључивао продукцију радова, изложбе финалиста, међународне контакте и стручни рад.

Награда је установљена 2002. године, а носи име Димитрија Башичевића Мангелоса, умјетника и повјесничара умјетности који се сматра једним од зачетника концептуалне умјетности на простору бивше Југославије. Од 2010. године програм воде Ремонт – независна умјетничка асоцијација из Београда и Фондација Илија & Мангелос из Новог Сада. Тијеком 25 година на натјечај је пристигло више од 860 пријава, продуцирана су 94 умјетничка рада, а у различитим улогама у програму судјеловало је готово 2000 људи – од кандидата и финалиста до умјетника, кустоса, критичара и чланова жирија. Награда је намијењена умјетницима и умјетницама до 35 година, а уз признање доноси осмотједни резиденцијални и студијски боравак у Њујорку. Од 2024. године финалистима је осигуран и вишемјесечни менторски рад.

Управо због тога „Мангелос“ већ одавно није само награда. Постао је један од ријетких континуитета који суставно прати, подржава и документира смјене генерација у сувременој умјетности.

Деветнаести рујан није потребан да би се схватило у каквом ће се политичком и културном контексту одвијати 59. Београдски интернационални театарски фестивал. Након што су се готово сви аутори и продуценти представа из првобитне селекције повукли у знак протеста због прошлогодишње цензуре и солидарности с умјетницима, студентима и академском заједницом у Србији, селектор Спасоје Ж. Миловановић саставио је нови програм. Од првобитне селекције остала је само представа Црно злато Дејана Дуковског у режији Оливера Фрљића.

Нови Битеф, који ће бити одржан од 13. до 20. рујна под слоганом „Усуди се да сазнаш“, окупља представе из Бугарске, Молдавије, Грузије, Турске, Туниса и Србије, уз руску представу у пратећем програму. Миловановић притом не покушава прикрити околности у којима фестивал настаје. Напротив, каже да је и само његово одржавање постало предмет јавног и политичког преиспитивања. Његова је основна теза једноставна: казалиште не може ријешити политичку кризу, али још увијек може окупити људе на истом мјесту, у исто вријеме, око заједничког искуства. У новом програму налазе се теме које је тешко одвојити од данашње Србије и Еуропе: фашизам и настанак непријатеља у Млетачком трговцу, однос појединца и државе у Антигони, миграције, идентитет, ратови, неповјерење у институције и границе између истине и лажи. Парадокс је, дакле, потпун: фестивал је остао без готово цијелог првобитног програма управо зато што је постао политички проблем, а нови програм због тога још изравније говори о политичком времену у којем живимо.

Уз Битеф је притом настао и не:Битеф, самоорганизирани одговор на цензуру и институционално одустајање који ће се, шест деценија након оснивања Битефа, одржати на симболичних 60 микросцена широм главног града Србије. Програм ће се одвијати на најразличитијим локацијама изван институционалног система: од независних културних центара, књижара и кафића, па све до приватних станова и сластичарница. Публика ће, пратећи мапу са страница фестивала, сама креирати властиту „битефовску“ шетњу, док је улаз на све садржаје бесплатан. Свечано затварање заказано је у Центру за културну деконтаминацију (ЦЗКД), гд‌је ће се уз перформанс, разговоре и међународне госте прославити вриједности отпора и солидарности.

Народна библиотека Србије завршила је вишегодишњи пројект објављивања Сабраних д‌јела Владана Деснице. Посљедња два тома привела су крају комплет који сада чини укупно девет књига. У издању су окупљена најважнија Десничина д‌јела: Зимско љетовање; Приповијетке; Прољећа Ивана Галеба; Слијепац на жалу / Љестве Јаковљеве / Концерт; Критике; Огледи; Проналазак Athanatika / Заслужени одмор, Писма / Интервјуи и Књига о Десници.

Тиме је на једном мјесту сабран опсежан књижевни и есејистички опус аутора чије д‌јело већ десетљећима измиче једноставном националном разврставању. Десница је један од оних писаца чија књижевност природно прелази границе данашњих културних и државних под‌јела, па овакав издавачки потхват има значење које надилази пуко библиографско заокруживање његова опуса. Уз девет књига на српском језику објављено је и посебно издање Прољећа Ивана Галеба на енглеском језику, у пријеводу Игора Ђурића.

Прољећа Ивана Галеба сматрају се једним од кључних романа Владана Деснице, али комплетна сабрана д‌јела показују ширину његова интереса – од прозе и романа до критике, есеја, кореспонденције и разговора. Завршетак пројекта Народне библиотеке Србије стога је важан и као својеврсни издавачки подсјетник: велики писци не припадају само књижевним канонима својих држава. Припадају читатељима, а Десничина књижевност очито још увијек има што рећи и једнима и другима.

Међународни филмски фестивал у Београду – Фест бит ће одржан од 2. до 11. листопада, након двоиполгодишње паузе, а отворит ће га премијера филма Златни рез 42 (Дјеца Козаре) Лордана Зафрановића. Филм говори о страдању д‌јеце у концентрацијском логору Јасеновац 1942. године, а премијера ће бити одржана у Сава центру.

Филм је настао према сценарију Арсена Диклића и Зафрановића из 1986. године, а продуцирао га је ТС Медиа, сегмент компаније Телеком Србија. Прича прати жртве и починитеље усташког режима, кроз перспективе људи који се налазе унутар сустава масовног злочина. Срби, Жидови, Роми и хрватски антифашисти међу онима су који страдају од усташких егзекутора. Како би што вјерније приказао догађаје из љета 1942., Зафрановић је с екипом изградио комплексне сценографије на више локација у Србији. На филму је радило више од стотину глумаца и више од 60 професионалаца из цијеле регије. Јасеновац је за Зафрановића тема којој се враћа десетљећима. Како је говорио 2024. године, случајни сусрет с Јасеновцем био је пресудан за његово касније бављење злом и механизмима који омогућују да појединци судјелују у масовним злочинима. Филм, сматрао је, управо зато може бити важан и генерацијама које долазе.

Повратак Феста догађа се након турбулентног раздобља. Умјесто планираног 53. издања прошле године је одржан „Блокадни Фест“ у организацији студената, док је нови фестивалски одбор именован крајем 2025. године.