Budući da su životi različitih skupina građana pogođeni posljedicama neoliberalnih politika, od studenata, prekarnih radnika, umjetnika do umirovljenika, vjerujemo da lijeve ideje i praksa mogu računati na značajnu podršku. Nastojat ćemo novim politikama privući to biračko tijelo i posve je jasno da to nije posao na kratke staze
/ FOTO: Barbara Blasin
Partija mora smoći snage da siromašnoj obitelji popravi krov koji prokišnjava, da pričuva dijete samohranoj majci dok ova traži posao, da pomogne učeniku ili učenici da poprave jedinice u školi, da barem rudimentarno pokrene alternativne obrazovne program za one kojima je obrazovanje uskraćeno, slijedeći onaj Gramscijev dictum da su svi ljudi intelektualci. Zvuči utopijski? Ali kako je ono rekla Margaret Thatcher: there is no alternative!
Nemogućnost da se ženski glas čuje, zabeleži i zapamti posledica je malog broja i male volje saveznika, koji su ih, pošto su ih spasavale mobilizacije, napustili posle rata, a novih nije bilo. Nijedna od novih ideoloških grupa i stranaka nije htela da ima veze sa ženama, niti da se zalaže za obnovu starih prava
/ FOTO: Iztok Dimc
Poletio sam i ja bio, da iskren budem, deran ide na ples, i ja idem uz ona polja, gore na Vratnik. Najedanput čujem neko jaukanje. Kad odozdo uz brdo ide desetak žena, ajoj, ajoj, ajoj. Kuda ćeš ti? Pošo, na ples. O jadna ti majka i tebi i plesu, vraćaj se nazad. Naši svi tamo pozatvarani, u Vrginmostu
Naša ideja bila je da pisce treba da sretnu u školi i oni đaci koje književnost ne interesuje. Nema prinude, čas je regularan, ali umesto tvog profesora dolazi David Albahari ili Dubravka Ugrešić ili Predrag Lucić, Lamija Begagić... Posle takvih časova na književnim večerima smo viđali decu za koju bismo pre toga mogli da se zakunemo da ih nikakvo književno veče neće privući
