Od 8. do 11. maja članovi pododbora SKD-a „Prosvjeta“ iz Benkovca učestvovali su na takmičenju Zlatni opanak u Valjevu. Od 82 folklorna ansambla i 4000 djece, pododbor je u kategoriji juniora za Igre Ravnih kotara osvojio srebrnu medalju, pehar za učesnika dana te brončani opanak za Igre iz Leskovca.
U organizaciji pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i tamošnje likovne radionice „Petar Dobrović“ u Dardi je 9. maja održan drugi saziv dječje likovne kolonije Gledam – crtam – slikam. Osnovnoškolci, članovi likovne radionice u Dardi, družili su se i slikali zajedno s djecom i gostima iz SOS Dječjeg sela Ladimirevci. Mladi umjetnici nagrađeni su zahvalnicama, a na izložbi je, među 80 radova, bilo i 30 nastalih u dječjoj koloniji. Posebnu pažnju izazvalo je čitanje stihova poznatog pjesnika Grigora Viteza, a svemu je prethodila retrospektivna izložba likovne kolonije „Petar Dobrović“, upriličena 8. maja u prostorijama osječkog pododbora o kojoj su govorili predsjednik Zdenko Čikara i Rada Marković, akademska slikarica i glavna organizatorica radionice.
Раздобље уочи 8. и 9. маја, Дана ослобођења Загреба и Дана побједе над фашизмом, односно Дана Европе, било је богато пригодним догађајима. Мрежа антифашисткиња Загреба је од 4. до 8. маја у Српском културном центру, Мултимедијалном клубу МаМА и КИЦ-у у Загребу уприличила богат програм који се кретао од разговора о активизму и организирању у доба хиперполитике и стања међу младим књижевницима и пјесницима до водњанског филмског вала и промоције књиге Зидови памте: Визуална етнографија политичких графита из Другог свјетског рата и пораћа у Истри. У оквиру програма ZborXоp промовирао је албум Партизанске с осам пјесама од којих је шест отпјевао у дупке пуној дворани клуба МаМа.
Годишњице побједe биле су прилика и за подсјећање на жртве. Бројне делегације положиле су вијенце на Мирогоју и Дотршчини, највећем загребачком стратишту, на којем је живот изгубило око 7000 грађана Загреба. На сам Дан ослобођења Загреба одржана је свечана академија у малој дворани КД Ватрослав Лисински на којој је градоначелник Томислав Томашевић нагласио да је Загреб био, јесте и остат ће антифашистички. У вечерњим сатима на другом по величини усташком губилишту Раков Поток, уприличена је меморијална умјетничка интервенција Види, врата су отворена аутора Марка Тадића и кустоса Саше Шимпраге у организацији Документе.
С обзиром да се тих дана одржавао и 13. по реду Фестивал повијести Клиофест, било је и промоција књига. У Српском културном центру 7. маја представљено је треће, допуњено издање књиге Два курира Драге Мажара, народног хероја, познатог политичког радника и драмског писца. Ријеч је о роману чија радња прати двојицу младих курира, Сулејмана из Бањалуке и Марка из Кнешпоља, чију су обитељ побиле усташе, а који се као фиктивни ликови мијешају са стварним личностима и пролазе кроз догађаје из Другог свјетског рата. О књизи чије је прво издање објављено 1950. а друго 1972. говорили су Лујо Парежанин, Марко Мисирача и Владан Вуклиш, уз модерирање Анете Владимиров.
Дана 8. маја у Националној и свеучилишној књижници у Загребу одржана је промоција књиге у издању Просвјете Милан Дурман. Хисторија, критика, политика: изабрани списи. О књизи аутора који је погинуо у априлском рату 1941. говорили су предсједник Просвјете Никола Вукобратовић, писац предговора Енис Зебић, Чедомир Вишњић и Божо Ковачевић, отварајући теме релевантности изабраних текстова, њихова значаја данас, као и друштвено-културног контекста Дурманове свакодневице.
Истог дана у Књижници Богдана Огризовића промовирано је реиздање ратних мемоара Славе Огризовић Загреб се бори, у којима та чланица покрета отпора и партизанка, а након рата новинарка, описује живот у Загребу за вријеме режима усташког поглавника Анте Павелића и НДХ. Књижница у којој се промоција одвијала носи име по њеном мужу, загребачком интелектуалцу и илегалцу којег су с још 15 илегалаца усташе након мучење и без суђења, а за одмазду након партизанских акција у околини Загреба, објесиле на цести према Дубрави. Мемоарски записи Загреб се бори, први пут су објављени 1977. године.
И на крају Трњански кресови, манифестација која је на савском насипу, на мјесту гдје су први партизани 8. маја 1945. ушли у град, окупила преко 7000 учесника свих генерација, од дјеце и омладине до старијих људи који су се сјећали какви су били Кресови прије рата и за које је то традиција. Иако су прије скупа друштвене мреже брујале да се тамо скупити на хиљаде „национално свјесних“ Хрвата који ће „погасити и кресове и публику“, оно мало што их се скупило, прошло је као њихови идоли 1945. Надгласани и надбубњани, након неког су се времена покупили.
Свјетски дан књиге, 23. априла, Централна библиотека Срба у Хрватској у Загребу обиљежила је предавањем поводом 130. годишњице рођења Саве Шумановића, једног од најважнијих српских сликара прошлог вијека. Хисторичарка умјетности, кустосица Невена Петрић, упознала је велики број присутних о загребачком периоду његовог стваралаштва од 1914. до 1925. који је, како је нагласила, недовољно познат јавности. „Тај загребачки период је изузетно важна фаза његовог опуса јер представља формативне године, од школовања и првих изложби до излагања на Прољетном салону, као и трагања за сопственим изразом и стилом. Тешко да би било његовог најзначајнијег каснијег стила у Шиду да није било загребачког који га је оформио и као умјетника и као особу“, казала је Петрић.
У Пули је 29. априла увечер одржана прва вечер новог циклуса филмског програма „Изван кадра“ који организира пулски пододбор „Просвјете“. Разговор с редатељем Данилом Шербеџијом, водио је професор повијести и филмофил Игор Шапоња, након чега је приказан његов филм 72 дана. Вечер је протекла у опуштеном тону, у којем су се испреплитали филм, особне успомене и промишљања о ширем друштвеном контексту. Шербеџија је одмах на почетку истакнуо своју повезаност с Пулом гдје је започео рад на свом првијенцу. Говорећи о каријери, подсјетио је на успјехе филмова Тереза37 и Дражен, при чему је за први рекао да му је особно најдражи, док је други био најгледанији у хрватским кинима.
Програм „Изван кадра“ наставља се током године новим сусретима с истакнутим филмским ауторима.
У организацији Координационог одбора СКД-а „Просвјета“ за источну Славонију, Барању и западни Срем и ове се године одржавају Дани културе Срба који живе на том подручју. Свечано отворење ове 29. по реду манифестације уприличено је 25. априла у Српском културном центру у Осијеку. У програму су наступили Мешовити хор тамошњег пододбора „Просвјете“, пјесник и водитељ књижевне секције осјечког пододбора Миленко Васиљевић Чико и чланица секције Наташа Цвијанчевић, Дечји хор Јаворчићи који дјелује у саставу Вуковарског српског певачког друштва Јавор, као и Дечји хор Сањалице из боровске „Просвјете“. Након свечаног отварања манифестације у Осијеку, 26. априла у Бијелом Брду одржано је Песничко вече, а боровска „Просвјета“ 29. априла била је домаћин Смотре литерараца. Слиједе Смотра рецитатора, Драмско вече и Ликовна колонија. Свечано затварање традиционално је у Белом Манастиру 29. маја. Током манифестације учесници ће показати стваралаштво свих 18 пододбора „Просвјете“ на том подручју. Манифестација сваке године окупља 500 до 600 учесника.