Časopis Prosvjeta

Два вијека Матице српске, основане 1826. у Пешти, као најстарије српске културне институције, свечано су обиљежени на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније, у срединама гдје је значајан број припадника српске заједнице. Низом програма који су окупили представнике културног, црквеног и јавног живота, организатори су указали на значај Матице кроз хисторију у књижевном, језичком и научном смислу. Обиљежавање јубилеја почело је у Трпињи, родном мјесту Јосифа Миловука, једног од оснивача. У цркви Вазнесења Господњег служен је помен, а предсједник Матице српске Милан Станић истакао је значај хисторијског наслијеђа и континуитета идеје. У оквиру програма у Трпињи одржане су и креативне радионице за дјецу.

Централна манифестација одржана је у Српском дому у Вуковару. Директор Дома Небојша Видовић указао је на нераскидиву везу српских институција, удружења и установа с Матицом.

У оквиру академије наступио је хор Јавор, а представљена је и књига Завети Матице српске Ивана Негришорца. У склопу академије постављена је изложба Уздарје пчелињем јату – задужбинари Матице српске, ауторке Јелене Веселинов.

Након Вуковара, обиљежавање јубилеја Матице српске настављено је у свечаном академијом у Белом Манастиру на којој је о хисторијском развоју и мисији Матице српске говорио њен генерални секретар др Милан Мицић. Научници Драган Тубић, Јелена Веселинов и Александра Новаков својим су излагањима освијетлили кључне личности и тренутке који су обликовали рад ове установе кроз првих 200 година постојања. Наступили су пјесник Ђорђе Нешић, најмлађи чланови Фолклорног ансамбла Чувари традиције барањских Срба те СКУД Јован Лазић, а одржане су едукативне радионице за дјецу и ученике.

Обиљежавање је завршено 23. априла програмом у Српском културном центру у Осијеку гдје је представљен Српски биографски речник.

У дворани Средишње библиотеке Срба у Хрватској 20. априла одржана је књижевна вечер на којој је новинар, уредник и публицист Ђорђе Рандељ представио три књиге Откриће Библије, Патријарх Павле, светац којег смо познавали и своју аутобиографију Патетична симфонија детињства. О ауторовом лику и дјелу говорила је Неда Мимица – Дукић, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, истичући да је Рандељ био новинар и уредник књижевних издања у новосадском Дневнику, као и уредник културе на новосадској РТВ Војводина, писао је за Независне новине, организирао је Новосадски књижевни фестивал, а девет година био је на челу новосадског Српског народног позоришта. Написао је 25 књига разних жанрова, појаснила је. Рандељ је говорио о свом новинарском боравку на Косову гд‌је се дружио с тадашњим епископом рашко-призренским, а потоњим патријархом Павлом.

Овогодишње, 22. по реду издање Међународног фестивала документарног филма ЗагребДокс, одржано од 19. до 26. априла уз пројекције укупно 112 филмова и бројне попратне програме, судећи по наградама показало је квалитету иранске документаристике, а прошло је и у знаку учешћа српских организација и новинара у појединим филмовима. Међу филмовима који су добили признања је и Мирна долина Себастијана Боровчака, чија је протагонистица новинарка Новости Тамара Опачић која у филму тражи несталог мигранта. У регионалној конкуренцији приказан је и филм Вучја гозба Јадрана Бобана за који је сценариј написао новинар Новости Драган Грозданић, а који је као и Мирна долина остварен у сурадњи са СНВ-ом.

У Српском културном центру у Осијеку 18. априла одржан је свечани програм обиљежавања 70 година књижевног рада Миленка Васиљевића Чике. Након обраћања предсједника пододбора „Просвјете“ Зденка Чикаре, Дејана Оцић представила је богату биографију Миленка Васиљевића Чике чије су стихове читали његови унуци Тина Матоковић, Никола Матоковић, Јована Јакшић и Тамара Лазаревић. У програму су суд‌јеловали чланови фолклорне групе пододбора из Слатине који су извели два сплета народних кола и пјесама из западне Славоније. Читање пјесама је пратњом на гитари попратио Милан Клиба. Своју, недавно објављену 12. књигу, обитељску биографију Трагови живота Чико је на крају програма, подијелио свим присутнима.

У организацији боровског пододбора СКД-а „Просвјета“ 18. априла одржана је манифестација „Пролећна чаролија“, која је и ове године окупила велики број малишана и љубитеља хорског пјевања. Осим домаћина, Дечјег хора „Сањалице“, који д‌јелује у оквиру пододбора, наступили су и Дечји хор „Шарени вокали“ из Сомбора, Млађа певачка група Вокално-инструменталног етно ансамбла „Ђурђевак“ из Боботе, Дечји хор „Јаворчићи“ и плесна група „Венера“ из Вуковара. Ова јединствена манифестација посвећена је управо дjеци и хорском изражавању, пружајући им прилику да кроз пjесму развијају креативност, самопоуздање и љубав према музици. Програм се реализира као дио пројекта „Мало Борово – велико д‌јечје царство“.

Монографија Мирогој – Повијест и баштина мултиконфесионалне некрополе Загреба аутора Драгана Дамјановића, представљена је 17. априла у Новинарском дому. Промоција књиге, заједничког издања СНВ-а и АрТресор накладе, одржана је на стоту годишњицу смрти Хермана Болеа, пројектанта Мирогоја као и на 150. годишњицу отворења посљедњег почивалишта за бројне становнике Загреба. Опсежна монографија приказује повијест изградње Мирогоја с нагласком на његов архитектонски оквир, аркаде и павиљон, уз компаративне примјере стилског рјешења из сличних комплекса на подручју јужне и средње Европе. Књига је опремљена с више стотина архивских и сувремених фотографија, илустрација и нацрта. „Монографије можда не би ни било да није било потреса 2020. који је додатно угрозио Мирогој. Пуно тога је изгубљено“, рекао је Дамјановић и упозорио на угроженост жидовског дијела гробља на којем је сада тек три посто оригиналних споменика и натписа. Директор Градских гробља Игор Рађеновић рекао је да се на Мирогоју више не продају гробне парцеле како би се комплекс максимално сачувао у оригиналном облику.