Časopis Prosvjeta

Регија, точније речено простор некадашње Југославије, могао би добити новог рекордера гледаности међу филмовима. Фаворит је „Свадба“ редатеља Игора Шерегија, комедија с екипом глумаца предвођених Драганом Бјелогрлићем и Ренеом Биторајцем, која је привукла готово 220.000 гледалаца већ у првом викенду приказивања у Хрватској и Босни и Херцеговини. То је, објавили су хрватски дистрибутери, најбоље кино отварање хрватског филма свих времена, а добри резултати очекују се и
након премијера у Београду, Новом Саду и потом у Љубљани.

Од загребачке премијере 20. сијечња, закључно с првим викендом приказивања, филм је у Хрватској погледало 170.496 гледалаца, док га је у БиХ видјело 49.067 гледалаца, чиме је досегнута импресивна бројка од 219.563 гледалаца.

Стереотипно постављена филмска радња, базирана на прокушаном моделу „наши“ и „ваши“ одувијек је добитна формула успјеха, без обзира радило се о сељацима и грађанима, Далматинцима и Загрепчанима, влајима и Сплићанима, а кад су у питању Хрвати и Срби, јер о њима је овдје ријеч, гледаност је зајамчена. Посебно уз силну маркетиншку кампању, посебно на друштвеним мрежама, којом је филм попраћен. Филм нема високе циљеве, гађа публику на уобичајене мотиве с циљем да се, како је казао продуцент Иван Келава, добро забаве тих 97 минута. Чињеница да је више од 70.000 улазница продано прије прве пројекције најјаснији је показатељ тог успјеха.
Уз споменути двојац, у филму глуме Линда Бегоња, Весна Тривалић, Анђелка Стевић Жугић, Роко Сикавица, Ника Грбеља и Марко Грабеж, Сека Саблић, Срђан Жика Тодоровић, Сњежана Синовчић Шишков, Дејан Аћимовић…

Хваљени документарно-играни хибрид филм „Фиуме о морте!“ Игора Безиновића награђен је признањем Еуропске филмске академије за најбољи документарац, што је редатељ искористио да с берлинске позорнице пошаље јасну политичку поруку. Умјесто захвалница, Безиновић је упозорио да Еуропа поновно кокетира с идеологијама које су некоћ разориле континент. „Екстремизам се не враћа у чизмама и униформама, него у одијелима, слоганима и носталгији“, рекао је, подсјетивши да је Д’Анунцијева окупација Ријеке, што је и тема филма, била први спектакуларни покус фашистичке политике.

У филму се та повијесна епизода не приказује као егзотична фуснота прошлог времена, него и као огледало садашњости. Габријеле Д’Анунцио приказан је као мајстор политичког маркетинга прије него што је тај појам постојао – пјесник који је митом о нацији, ритуалима масе и театралним насиљем створио покрет који је хранио колективну еуфорију и мржњу према „другима“. Безиновић јасно показује да фашизам није настао из каоса, него из одушевљења, што би требао бити јасан знак упозорења и за данашња времена.

У том смислу филм изравно проговара и о сувременом национализму, који се данас продаје као “заштита идентитета”, док у стварности служи као алат политичке контроле. Безиновићев Д’Анунцио без тешкоће се препознаје у данашњим вођама који манипулирају повијешћу, производе сталне непријатеље и претварају домољубље у лиценцу за искључивање, пријетње и насиље. Оно што је некоћ било очито насиље данас се релативизира као „повијесни контекст“, баш као што се и у Хрватској усташки симболи покушавају опрати фолклором, а екстремизам свести на пуки „друкчији поглед“, гурајући испод тепиха тзв. двоструку конотацију усташког поздрава „За дом спремни“.

У тренутку када се диљем Еуропе, па и у Хрватској, поновно рехабилитирају ауторитарни наративи, Безиновићев филм дјелује као риједак чин политичке храбрости. Подсјећа да фашизам не долази као чудовиште извана, него као обећање реда, поноса и националног спаса. А публика му, као и у Ријеци 1919., често прва запљешће.

Ustanova kulture Stari grad (Parobrod) i Hrvatski kulturni centar – Beograd organizirali su od 27. do 29. juna Dane splitske kulture u Beogradu koji su otvoreni izložbom fotografija “Splićanke” Feđe Klarića, jednog od najnagrađivanijih hrvatskih fotoreportera. Majstor životne, life fotografije, ispekao je zanat kao fotoreporter kod velikog Miljenka Smoje. Dan kasnije održana je večer posvećena prerano preminulom splitskom novinaru i pjesniku Momčilu Popadiću “Svoju zvizdu slidim”. Popadić je bio novinar “Nedjeljne” i “Slobodne Dalmacije” – reporter, pjesnik prije svega, skitnica, režiser i autor u lutkarskim kazalištima i kritičar… Rodonačelnik je pojma “dalmatinska šansona“, te autor tekstova poput: “Oprosti mi pape”, “Tonka”, “Skitnica”, “Svoju zvizdu slidim”, “Da mi je biti morski pas”, “Ča je život vengo fantažija” i mnogih drugih. Dani splitske kulture završeni su promocijom knjige “Legende svjetla” Jurice Gašpara koji je s timom stručnjaka, nakon tri godine istraživanja, objavio monografiju o čudesnom svijetu svjetionika.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2019. godinu dodijeljena je umjetnici Katarini Petrović, koja živi u Holandiji, saopćeno je 5. jula na otvaranju izložbe finalista u galeriji Remont u Beogradu, nakon drugog kruga žiriranja i razgovora sa umjetnicima u užem izboru. U finalu za nagradu “Mangelos”, koja podrazumijeva dvomjesečni studijski rezidencijalni boravak u New Yorku i samostalnu izložbu po povratku u Beograd, bili su i Nina Galić, Jelena Pantelić, Darko Vukić i Julija Zaharijević.

Katarina Petrović je umjetnica i istraživačica čiji su rad i stvaralaštvo smješteni u sferu u kojoj se prepliću umjetnost, nauka i humanističke nauke. Njeno istraživanje se fokusira na kozmogoniju, proces stvaranja i pojam generativnosti, a u radu koristi medije kao što su tekst, jezik, zvuk i kod. Na izložbi finalista nagrade “Mangelos” predstavila je rad Cosmologicus v. 2.0. – generativnu instalaciju u kojoj se radio signali sa planete Jupiter prevode u jezik kao oblik automatizirane poezije. Rad je sačinjen od zapisa Jupiterovih radio signala, kompjuterskog softvera, tj. generativnog procesa, crnog kvadrata na staklenoj osnovi i 32 knjige.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” dodijeljena je 18. put, a dodjelu organiziraju Remonti Fonda “Ilija & Mangelos”, u saradnji s Residency Unlimited i uz podršku Fonda za međusobno razumijevanje (Trust for Mutual Understanding) iz New Yorka.

Srpski kulturni centar “Kolo” u banji Morahalom u Mađarskoj svečano je otvoren 8. jula u prisustvu zvaničnika dviju zemalja i evropskog komesara za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibora Navračiča, a izgrađen je u okviru projekta prekogranične saradnje država, koja predviđa i mađarski kulturni centar na Paliću. Ministar kulture i informiranja Srbije Vladan Vukosavljević rekao je na otvaranju da “uvek kada se otvori kulturni centar, u galaksiji kulture pojavi se jedna nova zvezda”.

“Kada se narodi čuju i razumeju kroz kulturu, to znači da povećavaju poverenje. Tako povećavaju i bliskost, a to je put do trajnog i čvrstog prijateljstva”, naveo je Vukosavljević i istakao da su odnosi Srbije i Mađarske na izuzetno visokom nivou i da se iz dana u dan poboljšavaju. Naglasio je i da samo kulturna strujanja koja grade zajednički mozaik, uz čuvanje nacionalnih obilježja i tradicije svakog pojedinačnog naroda, čine da evropska kultura zablista. “Ako se susedi koji su vekovima živeli zajedno spajaju, prožimaju i pružaju ruke jedni drugima u oblasti kulture, kroz duboko razumevanje temeljnih kulturnih obrazaca i uvažavanje onoga što su generacije uspele da iznedre iz sebe kao najbolje, tada će narodi jedni prema drugima gajiti veliko prijateljstvo”, istakao je Vukosavljević i izrazio uverenje da je pred Srbijom i Mađarskom izuzetno bogata budućnost na planu kako kulturnom, tako političkom i ekonomskom.

Film “Koja je ovo država” redatelja Vinka Brešana, u produkciji Interfilma i Zillion filma, dobitnik je priznanja Grand Prix za najbolji film na 48. filmskom festivalu SOFEST u Sopotu. Za Brešanov se film u ocjeni žirija kaže da je „kompleksna filmska priča, ispričana nelinearnom dramaturgijom“, u kojoj se „kombiniraju san i java, komični i dramski elementi“, a “u biti je melankolična satira koja opisuje stanje duha u regiji“.

Nagrada za najbolju režiju dodijeljena je srpskom redatelju Goranu Markoviću za film “Delirijum tremens”. Glumica Snežana Bogdanović dobitnica je nagrade „Mira Stupica” za najbolju žensku ulogu u filmu “Šavovi”, dok je titula najboljeg glumca i nagrada “Bata Živojinović” dodijeljena Tihomiru Staniću za “Delirijum tremens”. Stručni žiri dodijelio je i Specijalno priznanje, posthumno glumcu Nebojši Glogovcu, za ulogu u filmu “Južni vetar”, a specijalno priznanje dodijeljeno je i dječjem filmu “Zloginje” Raška Miljkovića. Po ocjeni publike, najbolji film je “Kralj Petar Prvi”, redatelja Petra Ristovskog.