Čineći nam dostupnom sadržinu do koje bismo inače vrlo teško došli, "Republika napuštenih pasa" nas podstiče da se informišemo i uključimo emocionalno, a onda možda i politički – barem tako što ćemo, u duhu one latinske izreke po kojoj je istorija učiteljica života, malo bolje shvatiti kakav je to svet u kome živimo, kako je do njega došlo, i kakav još može i (ne) treba da bude
Od razaranja dopaminskog balansa skrolovanjem, remećenja cirkadijalnog ritma ekranom, do zastrašujućeg opadanja kognitivnih funkcija i memorije kao posledice svega toga – vidimo da se narušavaju presudni kapaciteti ljudskog tela potrebni za korišćenje književnosti. Dakle, čak se i ne radi o tome da li će književnost uskoro prestati da zanima ljude i oni više neće želeti da je čitaju. Radi se o tome da neće moći, neće fiziološki biti sposobni za to, čak i da hoće
U knjizi se ističe da je medijski konstruirana slika o Eritreji kao „Sjevernoj Koreji Afrike“ na internetu prvo što ćete pronaći kao vrlo pristranu kvalifikaciju za tu „neposlušnu“ zemlju, što je dodatno motiviralo autora i njegovu suprugu. Naposljetku su Eritreju posjetili u dva navrata, nakon što su se osobno uvjerili koliko je iskrivljena predodžba generirana na zapadu o zemlji koja ih je po mnogo čemu naprosto fascinirala
Енес Халиловић рођен је 5. марта 1977. у Новом Пазару. Објавио је књиге поезије "Средње слово" (1995, 2016), "Блудни парип" (2000, 2017), "Листови на води" (2007, 2008, 2008), "Песме из болести и здравља" (2011), "Зидови" (2014, 2015, 2024), "Бангладеш" (2019) и "Секвоја" (2022); збирке прича "Потомци одбијених просаца" (2004), "Капиларне појаве" (2006) и "Чудна књига" (2017, 2018); драме "In vivo" (2004), "Кемет" (2009, 2010) и "Земља" (2022); романе "Еп о води" (2012), "Ако дуго гледаш у понор" (2016, 2017, 2021, 2022), "Људи без гробова" (2020, 2021) и "Бекос" (2025); књигу изабраних песама "Ломача" (2012) те књигу изабраних прича "Каменорезачки занат" (2025). Основао је књижевни часопис "Сент" и књижевни веб-часопис "Eckermann".
/ FOTO: Ирфан Личина
У некој срећнијој будућности ово издање ће се можда моћи читати и као почетак издавања иначе релативно скромне пишчеве заоставштине, или увод у објављивање његових сабраних дела, а што је један од задатака које је себи поставила управо основана Фондација Давид Албахари настала као наставак књижевног салона, који је писац последњих година живота сазивао једном месечно у свом дому
