Srpsko izdavaštvo je, kao i proteklih godina uostalom, agilno, radoznalo, vitalno i u koraku sa produkcijom u regionu, Evropi i šire. Stiče se utisak da, uz svu ekspanziju već postojećih izdavačkih preduzeća, uvek ima mesta i za nova imena, mlade nade, jer svet književnih dela je neizmerljiv i koliko god da ih se proizvede u toku godine – uvek može više
Izgovoreno na tribini Kolarčevog narodnog Univerziteta, 25. decembra 2017. godine, posvećenoj knjizi Čedomira Višnjića „Vreme sporta i razonode“. Na tribini su pored Aleksandra Popovića i autora knjige učestvovali još: istoričari Slobodan Selinić, i Predrag Marković te Petar Lađević
Profesor Dabić bio je jedan od malobrojnih ,,pravih“ poznavalaca srpske istorije ranog modernog doba. Njegov odlazak neprocenjiv je gubitak za srpsku istoriografiju. Gubitak je veliki posebno za istoriografiju o Srbima u Hrvatskoj, budući da je većinu svojih istraživačkih radova posvetio temama naseljavanja, održanja, pa i nestajanja Srba sa tog prostora
Vozeći tokom noći kroz Mađarsku i gledajući ispred sebe svjetla proteranih Zadrana, razmišljao sam šta nam se to odjednom dešava kada je, eto, postalo skoro normalnim da neko drugome ruši kuću, ugrožava mu život i tera ga sa zavežljajem i djecom u potpunu neizvesnost, i – nikom ništa!
Eeeee, baš jedan takav je bio ovaj “moj”. Znači, da ga je bilo tur’ti u visoku peć u Zenici utrn’o bi je za popodne kol’ko ‘e bio sirov. Nacilja momak đevojku i ‘oće da se ženi, a što ona o tom pojma nema to je druga priča. U to vreme sam svira po seoskim zabavama i on, da bude sve kako treba, povešće mene i harmonikaša da to bude sve na svome mjestu